Уплив политике у рад савета мањина, за и против

Једни тврде да странке, ни мањинске ни већинске, не утичу на одлуке савета националних мањина, други да је њихова сарадња нужна, трећи пак да страначких уплива не сме бити.

Национални савети националних мањина јесу политичка тела, међутим, често се поставља питање чије политичке интересе штите: припадника етничких група, странака или појединаца.

У мађарском савету, који заступа најмногобројнију мањину у Србији, од 35 чланова чак 31 је са листе "Мађарска слога". За тај савет деполитизација је апсурдна.

Јане Хајнал, председник тог савета, каже да у њему владају заједнички рад и слога.

"У питању је заједнички рад и слога при чему је савет спона између заједница, а с друге стране тражи се спона у општинским, локалним, месним организацијама, цивилној сфери, на нивоу Покрајине, а исто и у Србији, у парламенту, где су чланови Савеза војвођанских Мађара представници", објаснио је Хајнал.

Велика је разлика да ли у раду савета учествује мањинска или већинска странка, сматрају у Хрватском националном вијећу.

"Није спорно да неки појединац, припадник било које странке, учествује на изборима или у раду националних савета, проблематично је ако иза њега стане странка са својом страначком инфраструктуром", објашњава Славен Бачић из Хрватског вијећа.

Истиче да је данас у Србији избор спремачице и домара политичко питање, питање страначких коалиција у јавним предузећима. "А камоли да неће бити избор у националним саветима", додаје Бачић.

У Националном савету Словака тврде – страначких уплива нема.

"Можда је нешто другачије када су сами избори у питању, а онда се ту доводи у питање ко се бира, да ли је то неко из политичке странке или не, али, верујте, не можете ви да забраните некоме да не буде члан ниједне политичке партије а да априори онда не може да буде члан савета", кажe Јармила Ћендић из савета Словака.

И док је Канцеларија покрајинског омбудсмана против деполитизације савета, јер би то, како тврде, била дискриминација на основу политичког уверења, у београдској канцеларији сматрају да она ипак може имати и штетне последице.

"Постоје национални савети који су под директним политичким утицајем једне политичке странке која финансира тај национални савет независно од тога што то није странка политичке националне мањине", каже заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи.

Додаје да је било и притужби савета који нису били задовољни јер представници локалне самоуправе не извршавају своје законом прописане обавезе – не обезбеђују довољна средства, не доносе адекватне одлуке о њиховим захтевима. Разлог тог непоступања је, тврди Сепи, различита политичка опција.

Као пример наводи притужбе Албанског националног савета и Бошњачког националног вијећа. Они су се жалили да Град Нови Пазар и градови Прешево и Бујановац нису обезбеђивали средства за рад националних савета, што Нови Пазар још није учинио.

Од Бошњачког националног вијећа нисмо успели да добијемо коментар на ову тему. Млади Бошњаци, међутим, траже департизацију, показује истраживање Невладине организације "Урбан ин".

"У готово свим националним саветима националних мањина у Србији те институције раде за добробит једне или више партија и врло често, нажалост, само за добробит појединаца, док припадници националних мањина немају много користи од тих својих институција", каже извршни директор "Урбан ина" Сеад Биберовић.

У последње две године омбудсман добија мање притужби на рад националних савета а више на кршење права мањина.