Пут амандмана од грађана до Скупштине

Можда мислите да се међу предлагачима амандмана могу бити само народни посланици, али на ту листу можете да уђете и ви, односно скоро сваки грађанин који жели да одлучује о својој судбини. То се, ипак, ретко дешава - признају и сами посланици.

Борислав Стефановић из Демократске странке рекао је да грађани најбоље осећају све проблеме и недостатке прописа са којима живе сваки дан у њиховој, како каже, лошој или никаквој примени.

Према његовим речима, грађани треба да имају потпуно отворена врата парамента и да дају свој допринос кроз амандмански процес.

"Ово је Народна Скупштина, ми смо народни посланици, што значи да је неопходно да се иницијатива подиже на виши ниво", каже председник Административног одбора Зоран Бабић.

Предлог амандмана могу поднети народни посланици, Влада, скупштина аутономне покрајине, Заштитник грађана, Народна банка Србије, али и свако ко прикупи 30.000 потписа бирача.

Уместо да прикупља потписе, портал Пиштаљка потражио је савезнике у парламенту.

"Упутили смо предлог амандмана свим посланичким групама, а неки од посланика су предложили такав текст амандмана на Закон о заштити узбуњивача", рекла је Јелена Стојановић са портала Пиштаљка.

Да бисте пртедложили измене за недељу дана потребно је прикупити потписа колико Рума или Бачка Паланка имају становника. Баш то грађанима, организацијама, па и институцијама је кочница на путу ка парламенту.

Јована Ђурбабић из Отвореног парламента каже да је веома кратак временски рок.

"Било је иницијатва у претходних десетак година које су то успеле и када се то преда парламенту, врло често никада не дође на дневни ред Скупштине, самим тим сте разочарани јер не видите успех у томе што радите", истиче Ђурбабићева. 

Обесхрабреност грађана потврђују и бројке: од 2.717 амандмана поднетих прошле године, само 11 су поднели тзв. остали - сви који не спадају у категорију Влада, посланици или одбори. Назире ли се могућност већег ангажовања грађана?

"Ова криза политичког живота у којој заправо и немате јаку ни институционалну ни ванинституционалну опозицију, вероватно ће код грађана који желе да заступају неке своје интересе пробудити потребу да се отвореније и јасније укључе у политичке процесе", рекао је аналитичар Дејан Вук Станковић.

Грађани се, нажалост, у политичке процесе најчешће укључују после трагичних догађаја. "Маријин закон" усвојен је после иницијативе оца девојчице која је силована и убијена, а "Зојин закон" су покренули родитељи девојчице која је преминула од Батенове болести.