Одговор Зорана Павловића на саопштење ДС

"У вести се наводи да сам ја, као активиста Српске напредне странке, у центру Титела 'физички насрнуо' на Шандора Шереша, у својству одборника ДС- , при том му и 'упутио претње о чему је обавештена полиција али није реаговала'.

Једнострано преносећи саопштење покрајинског одбора те странке, без озбиљне намере да провере наводе и њима посвете дужну новинарску пажњу, агенције су иницијално објавиле спорну вест, коју је потом ваш медиј једнострано пренео.

У истој вести, на два места сам доведен у везу са каменовањем куће њиховог члана у Житишту или претећим порукама у Беочину. Директна последица преношења непроверене вести јесте наставак прљаве кампање у локалним медијима и на друштвеним мрежама, где се један вербални сукоб представља као међуетнички инцидент.

Тачно је да смо имали сукоб, али на друштвеним мрежама, и то након увреда грађанина Шандора Шереша. Тај сукоб је био личан и није имао никакву страначку конотацију. Он је то полицији пријавио као напад на верску и националну припадност. Вероватно није знао да је моја бивша супруга, мајка наше двоје деце - Мађарица. Да је њен отац, човек код којег сам живео 12 година и дубоко га поштовао, Мађар. Да су бројни моји пријатељи другачије националности од моје, другачијих политичких уверења и различитих страначких припадности. Или је знао, па ипак пристао да буде камиказа својих суманутих страначких старешина?

Полиција је реаговала. Обојица смо дали изјаве, а постоји и сачувана преписка која доказује да није било ни трага мржње или нетрпељивости.

Полиција је, на његов позив, реаговала и десетак дана након тога. Тада ме Шандор Шереш пресрео у центру Титела и, обраћајући ми се као одборник, поновио увреде са Фејсбука али и 'досолио' новим. Када је видео да ме је наљутио – због моје грађе и гласа, или према задатом упутству - дао се у бег запомажући. Физичког контакта није било.

Било је 10-15 очевидаца, од којих је Шереш неке позвао и као сведоке. Ниједан од њих није потврдио лажи одборника ДС-а.

То је цела истина."