Како до посла – питање за нову власт у Мајданпеку

Град који је растао упоредо са рудником, данас као да прати његове проблеме. Рудник ради, али не и сваки четврти становник Мајданпека. Како до посла – питање је чији одговор грађани чекају од оних који би да воде општину.

Очекују и боље пословање државних институцуја, здравства, Пореске управе...

Већину у локалној скупштини чинили су СНС и коалиције око СПС-а и ЛДП-а. Међутим, три месеца нико није успео да обезбеди кворум за заседање, стога је Скупштина рапуштена и уведен привремени орган. Наставак започетог посла обећавају они који су до сада водили општину.

"РБМ се опоравља успешно, приводи се крају инвестициони циклус који за основни циљ има повећање производње. Тренутно је упошљено 1.100 радника, са окончањем овог инвестиционог циклуса егзистенцију ће моћи да нађе 1.300-1.400 радника", рекао је Дејан Вагнер из СНС-а.

Проблема је много. Из лета у лето са водом. Није искоришћен потенцијал за сточарство по којем је крај био познат, али и дрвно богатство.

"Један од тих инфраструктурних проблема је решавање отпадне воде и канализације, изградња фабрике коју смо ми социјалисти почели пре 2000. године – време је да је и завршимо", каже Славиша Божиновић из СПС-а.

"И да се покрећу мали послови, јер будућност не може да буде рудник, јер је то ресурс који се троши", каже Исидор Игић из ЛДП-а.

"Не иде се са превише обећања, иде се на поштен начин, културан начин", рекла је Зора Трујић Мирковић из ДС-а.

У реструктурирању је индустрија за прераду метала. Некада симбол места, "Златара Мајданпек" данас не сија истим сјајем.

"Дошла сам '83. и било је препуно – 1.200 радника. И даље се производи, али мање, слабијим капацитетом, остало нас је 340 радника", каже једна радница Златаре.

Резерве руде бакра, сребра и злата има за наредних 50 до 100 година. На томе би ово данас девастирано подручје могло да базира свој развој, посебно ако се има у виду да је седамдесетих-осамдесетих година прошлог века спадало у једно од најразвијенијих подручја.