Одбор прихватио Извештај о поплавама

Одбор предлаже да се утврди где су се одливала средстава за уређење водотокова и да се утврди одговорност надлежних који су својим немаром допринели тој ситауцији, преноси Танјуг.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић рекла је на седници, подносећи Извештај, да је опредељење и премијера и свих министарстава да се надокнади штета коју је претрпела пољопривреда и да је и њено опредељење да сви који су затајили током недавних поплава морају да сносе одговорност.

"Морам да кажем да нико није очекивао овакав удар, неки водотокови су прелазили и 700 центиметара и зато разговарамо са свим банкама и потенцијалним донаторима да куће буду изграђене и обновљна инфораструктура", рекла је Богосављевић Бошковић.

Она је пренела део разговора који је недавно имала са начелником Сектора за ванредне ситуације Предрагом Марићем, који јој је тада рекао да је за мајске поплаве одговорност људског фактора 40 одсто.

Према њеним речима, род пшенице биће нижи за 20 одсто.

Одговарајући на питање колико је економски оправдано сада уложиити у производњу и засејавати њиве после уобичајеног времена за то, министарка је рекла да таква процена није рађена, али да је Министарство имало намеру да помогне пољопривредницима и по цену да се не добије очекивани род.

Чланове Одбора махом је занимала одговорност оних који су допустили да водотокови буду запуштени, као и корита река, а председник Одбора Ристичевић је истакао да у Извештају много тога недостаје.

Он је такође оценио да не верује у касну сетву, "посебно не ону после Петровдана, јер и стрна сетва може понекад да омане".

Писани извештај непотпун, усмени много детаљнији

И Ристичевић је питао да ли ико има храбрости да Министарству каже да су речна корита запуштена, да су сплавови на Сави успоравали ток реке, да се по насипу у Обреновцу одвија саобраћај и да је баш ту попустио, а по њему не би смели да се крећу ни бициклисти, да у тај насип није уложено ништа, али да је за лечење храста лужњака на тој позицији потрошено 1,4 милиона динара.

"Извештај би требало да обухвати и извештаје локалних штабова, као и оно што је Покрајина урадила. Нисте обухватили све што је требало, извештај је веома описан и штур, не дотиче податке које сте нам изнели усмено и ти подаци су контрадикторни", оценио је Ристичевић.

Према његовим речима, Војска Србије је најпрецизније дала податке о угинућу животиња и зато не верује да је у извештају наведених 210 тона тачан податак.

Војска је навела да је сакупила, како је пренео, 8.650 килограма живине, 527 живих животиња и 49.330 лешева животиња.

Ристичевић сматра да то што се догодило није кривица ни овог ни претходног министарства, јер стање запуштености траје 25 или 30 година.

"Писани извештај не задовољава критеријуме, усменим сам задовољан. Штета је највећа у пољопривреди, а у извештају је, од укупно 320 страна, само шест страница посвећено пољопривреди", закључио је он.

Државни секретар у Министарству Зоран Рајић рекао је да су пољопривредни производачи одмах обавештени да то министарство неће бити у могућности да им обезбеди гориво за сетву због процедура, и да је већина сељака већ пресејала површине, али да недостају залихе сточне хране.

Он је негирао да касна сетва неће имати ефекта, рекавши да су њиве засађене на време, да ће добили потребне количине ђубрива и горива као надокнаду онога што су улозили у протеклих 20 дана.