Прича из избегличке колоне

Прича породице Стјеља, која је гранатирана у избегличкој колони, наћи ће се пред Међународним судом правде. 

У тој колони, Александра Стјеља изгубила је оца и деду, док су мајка, брат и она погођени гелером. Мајка је умрла исте године, на порођају. Иако је имала три године, Александрино сећање на авионе над колоном било је пресудно да се 2002. пронађу посмртни остаци њеног оца.

"Сећам се да сам пала у несвест, а пробудила се у болници када су ми зашивали руку. Онда је баба ушла, вриштала је и рекла - само му се још рука мрда. Знала сам да је реч о мом тати, знала сам да је ишао иза нас, и он је изгорео а она га је ухватила за руку", сећа се Александра.

После 19 година људи из колоне су разочарани и не очекују много од судова. Живе нови живот не одричући се сећања.

"Ујка и ујна су нам стварно све пружили, ово ми је најтежи део, осећамо се као сва остала деца и стварно нормално живимо захваљујући њима. Нико други нам није пружио ништа, осим њих", прича Александра.

Да је у питању геноцид, они који су били у колони немају дилему. "Олуја" је уследила после низа акција хрватске војске које су, кажу у Центру "Веритас", имале за циљ етничко чишћење, о чему ће сведочити у Хагу.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац каже да ништа није остајало иза хрватске војске.

"'Олуја' је извршена на фрустрирајући начин, акција је изведена по систему 'спржене земље', што значи - куд хрватска војска прође, не остаје ништа, ни људи, ни животиња, ни кућа, ни било чега што је упућивало на Србе", рекао је Штрбац.

У августу 1995, према подацима "Веритаса", из Хрватске је протерано око 220 хиљада људи. Током и после акције "Олуја", убијена су или су нестала 1.852 Србина.