Спорна српско-хрватска граница

Једно од питања које оптерећује односе Србије и Хрватске, о коме су разговарали председници Томислав Николић и Иво Јосиповић је и питање утврђивања 145 километара границе на Дунаву. Преговори су почели 2002. године, али у решавању тог проблема две земље нису приближиле ставове.

Са почетком преговора договорено је да бивша међурепубличка граница буде основ утврђивања државне границе. Међутим, две земље различито тумаче куда се протезала међурепубличка граница. Хрватској не одговара авнојевска граница и позива се на земљишне књиге из времена Аустругарске, по којима би државна граница ишла линијом рубних катастарских општина.

"Наш предлог за утврђивање државне границе је средина пловног пута, а заснована је на разграничењу из 1945. године када је законом утврђено да граница између две републике средина Дунава", каже Сава Станковић, начелник Службе за границе Министарства спољних послова.

Спор је око 11.000 хектара земљишта, 10.000 на левој обали у Србији и 1.000 хектара на десној у Хрватској. Тако према хрватском тумачењу, велики делови општине Апатин, готово до самог уласка у град, припадају Хрватској.

"Карактеристичан пример разлика у протезању бивше администартивне границе, а самим тим предлога за утврђивање државне границе је Шаренградска Ада код Бачке Паланке, где хрватска страна предлаже да се граница утврди по катастру, а српска страна главним пловним путем по Дунаву", каже Станковић.

Србија сматра да граница треба да иде средином Дунава, док Хрватска страна сматра да граница треба да се одреди на основу земљишних књига и она би ишла неколико километара лево и обухватала би Шаренградску Аду.

Градоначелници Бачке Паланке и Илока различито мисле коме припада ово речно острво, али истичу да то не ремети коректне односе две општине.

"Ту рибари долазе слободно и ту заиста нема никаквих проблема", каже Александар Ђедовац, градоначелник Бачке Паланке.

"То не ствара никакве односе између Бачке Паланке и Илока, јер су то проблеми који се решавају на нивоу владе", каже Звонимир Драгун, градоначелник Илока. 

Председник Хрватске Иво Јосиповић приликом посете Београду, изјавио је да уколико две стране не нађу компромисно решење, треба користити искуство Хрватске у спору са Словенијом.

"У таквим случајевима да би се превенирали сви могући политички проблеми нејасних граница добро је користити одређене механизме међународног права", рекао је Јосиповић.

Уколико спор дође пред међународну арбитражу, Србији би поред законског разграничења из 1945. године и надлежности над тим подручјем скоро пет деценија, ишао у прилог и принцип разграничења на међународним пловним рекама. Такав принцип примењује се при разграничењу на Дунаву између Мађарске и Словачке и Србије и Румуније.