Пајевић: Евроинтеграције немају алтернативу

Чланством у Европском економском простору (ЕЕП) уместо у ЕУ, Србија би остала изван одлучивања о политици и пројектима, рекли су стручњаци за европске интеграције, док присталице те идеје тврде да би то било добро решење с обзиром на кризу у ЕУ и тешкоће Србије у придруживању. 

Расправу "Нова дилема: евроинтеграције Србије, ЕУ или ЕЕП?" организовала је Група за развојне политике, уз подршку Европског фонда за Балкан.

Директор Канцеларије за европске интеграције Милан Пајевић рекао је да ништа не може да се пореди са суштином и смислом евроинтеграције и да је потребно утврдити зашто се уопште помињу алтернативе и у чијем интересу.

Додао је да "малом, али врло моћном делу" не одговара да се Србија реформише и да се уреде институције.

Пајевић је објаснио да Европски економски простор не покрива више важних сектора политике ЕУ - пољопривреду, трговину, царину, спољну и одбрамбену, и монетарну политику.

"ЕЕП не подразумева помоћ и подршку кроз фондове, већ је потребно да нека земља већ буде довољно развијена и уређена да би ушла у тај простор, док, с друге стране, ЕУ пружа помоћ која значајно расте ступањем у Унију", напоменуо је Пајевић.

Беговић: Замор од проширења

Водећи заступник идеје о приступању Европском економском простору, професор Правног факултета у Београду, Борис Беговић је рекао да интеграцију у тај простор сматра пожељном алтернативом за чланство у ЕУ.

Као разлоге је навео успоравање и замор ЕУ од проширења, озбиљну економску и институционалну кризу Уније и неизвесност како ће Унија изгледати када дође време да јој Србија приступи.

Према његовим речима, чланство у Европском економском простору подразумевало би интеграцију у јединствено тржиште, уз успостављање царинске уније са ЕУ, обавезујућу институционалну реформу везану за тржиште и приступање Шенгену.

Беговић је као аргумент навео да чланице ЕЕП не уплаћују ништа у буџет ЕУ, иако постоји одређени механизам за финансирање пројеката у мање развијеним земљама, али да је мало вероватно да би Србија уплаћивала у тај фонд.

Он је додао да земље сличне Србији не могу да рачунају на више од 1,76 одсто БДП из буџета ЕУ.

Председница Одбора Скупштине Србије за европске интеграције, Милица Делевић је рекла да за улазак у ЕЕП земља мора бити чланица или Европског удружења за слободну трговину (ЕФТА) или ЕУ, а да за приступање ЕЕП мора постојати сагласност Уније и свих њених 27 чланица.

"Ако се улази у тај процес, колико је вероватно да ће се чланице ЕУ сагласити са учешћем у ономе што дефинишемо као корист, без онога што су оне поставиле као услов у процесу ширења ЕУ", рекла је Делевићева.

Делевићева је упозорила и да је питање да ли би Србија могла да уђе у ЕЕП без разматрања питања Косова јер се чланство у ЕЕП односи на проток робе, људи и капитала.

Како је истакла, суштинско питање је учешће Србије у одлучивању у ЕУ, односно "место за столом", а без чланства у ЕУ Србија би се нашла у положају да суседне земље, чланице ЕУ, одлучују о тржишту или инфраструктурним пројектима, али не и она.

Борис Беговић је рекао да је питање колики би утицај Србија имала у ЕУ, као и које би вредности и политику бранила.

Јединствен однос Швајцарске и ЕУ

Бошко Мијатовић из Центра за либерално-демократске студије је рекао да мора постојати алтеративни план, ако се Србији поставе захтеви за чланство у ЕУ која она не може да прихвати. Рекао је да има разних форми сарадњу са ЕУ - тако Турска и ЕУ имају царинску унију, а могућност је и чланство у ЕЕП.

Амбасадор Швајцарске у Србији Жан-Данијел Рух рекао је да су односи Швајцарске и ЕУ јединствени, али да се тешко њихов пример може применити другде, јер су, како је истакао, односи врло интензивни што је и омогућило да се уреде билатералним споразумима.

Према његовим речима, без обзира на начин повезивања са ЕУ, суштина је у структурним реформама у Србији.

"Ма каква опција да се изабере или разматра, суштина се не мења, а то су структурне реформе", рекао је амбасадор Швајцарске и додао да су те реформе потребне и ако Србија жели да се укључи у јединствено европско тржиште.