Аналогија – Васил Хаџиманов: У Њујорку се због амбиција гази преко лешева, зато сам се вратио

Васил Хаџиманов је самим тим што је рођен као син великих југословенских музичара Зафира Хаџиманова и Сенке Валетанлић био предодређен за живот у свету музике. У подкасту @analogija нам открива шта је његов  највећи "ћејф" у животу. И зашто су мала задовољства већа од великих. 

Београд је место у којем се родио, али није одушевљен тиме у шта се претворио посебно када га пореди га са оним Београдом из детињства.

Несхватљиво му је да данас не може ни паркинг да пронађе када оде у блокове на Новом Београду у којима је одрастао.  

Жестоке момке Новог Београда никада није упознао, јер је, како каже, у САД отишао на студије почетком деведесетих. За подкаст @analogija открива због чега су га звали на "ферке" против блока 70 и зашто им се није одазвао.  Иако су му родитељи широм СФРЈ познати музичари, Васил каже да га никада нису притискали да се бави музиком. Терали су га само да заврши оно што је започео. 

Васил нам описује и како је доживео Њујорк за време својих студија на Берклију, колико је тај град добар за живот музичара и џеза, али и шта му је недостајало док је живео у њему.

Иако је Њујорк место, које нуди шансу свима који имају нешто оригинално да понуде, то је град у којем влада "болесна" амбиција и беспоштедна борба и ту се буквално гази преко лешева, да би се достигао циљ, сећа се Васил. То је свакако један од разлога због којих је одлучио да се врати у Србију и у Београду оснује своју породицу. 

Живот музичара у Србији опет, има своје предности и мане, па су музичари приморани на разне врсте компромиса да би могли да живе од своје музике. Како каже никада није правио компромисе који би га угрозили, али је је широко поставио спектар ствари у свету нота којима може да се бави, а који могу да његовој породици обезбеде егзистенцију.

Између осталог, ради и као професор младим музичарима и за подкаст @analogija открива колико се модерни свет музике променио и шта све музичари морају данас да знају и раде да би успели. Његова кћерка тако, која је оперска певачица, своју срећу тренутно тражи у Немачкој. Тамо завршава студије и вероватно ће тамо и остати.

"Не можемо да видимо Марту како сад има турнеју по Србији са својим оперским програмом. Тешко да ће то да се деси, је л'", каже Васил, али не искључује могућност да се и она једнога дана, као што је он, врати у Србију. 

Васил верује да поплава шунда и кича неће угрозити праве музичке вредности у Србији.