Наставља се истраживање Шалитрене пећине

Археолошка екипа на челу са вишим кустосом Народног музеја у Београду, археологом Бојаном Михаиловићем, наставља систематска археолошка истраживања на локалитету Шалитрена пећина, најбогатијег палеолитског налазишта на подручју централног и западног Балкана, саопштено је данас из националног музеја.

Археолошки локалитет Шалитрена пећина која је смештена у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе код Мионице, из године у годину археолозима пружа драгоцене податке како о материјалној култури, тако и о духовном животу палеолитског човака.

На основу досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина представља за сада најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана и свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.

Типолошко-технолошком анализом пронађеног материјала утврђено је да је Шалитрена пећина насељена још током средњег палеолита, пре 38.000 година, који се приписује нендерталцима, док материјал пронађен у хронолошки млађим слојевима, припада водећим горњепалеолитским културама Европе - орињасијену (пре 31.000 година) и граветијену (пре 24-25.000 година), или хомо сапиенсу.

Многобројни камени артефакти и остаци фауне омогућавају археолозима да са сваким новим налазом начине значајан помак у разумевању најстаријег периода људске прошлости, па је због тога потенцијал Шалитрене пећине изузетно велики, наводи се у саопштењу.