Новчаником против климатских промена

Да би се праведно расподелио терет борбе против климатских промена, циљеве смањења емисије угљен-диоксида треба одредити на основу броја богатих људи у некој земљи, јер су они највећи емитери тог штетног гаса, наводи се у најновијој студији америчких научника.

Аутори студије истакли су да има смисла да се у одређивању националних циљева за смањење емисије угљен-диоксида узме у обзир број богатих људи у тој земљи, с обзиром на то да је за половину укупне светске емисије штетних гасова одговорно мање од милијарде људи.

У складу са Споразумом из Кјотоа, који је тренутно на снази, богате земље сносе највећи терет смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, док државе у развоју, укључујући брзорастуће привреде попут Кине и Индије, нису у обавези да смање емисију.

Стручњаци у развијеним земљама, а посебно у САД, истичу да то омогућава државама у развоју неправедну економску предност, док Кина, Индија и друге растуће привреде тврде да су богате земље у прошлости емитовале много веће количине угљен-диоксида од сиромашних.

Аутори студије предлажу одређивање јединственог међународног ограничења количине коју би сваки становник света могао да емитује, у циљу смањења укупне глобалне емисије.

Будући да су богати људи одговорни за емитовање више угљен-диоксида, они ће вероватно достићи или престићи то ограничење, без обзира на то да ли живе у богатој или сиромашној земљи.

Богаташи својим стилом живота више доприносе емисији штетних гасова од сиромашних људи зато што возе гломазније аутомобиле, чешће путују авионом и живе у већим кућама, за чије је грејање и хлађење потребно више енергије.

"Како се земље попут Индије, Кине и Бразила буду временом развијале, имаће већи број богатих грађана, а тако и све веће обавезе смањења емисије угљен-диоксида у будућности", истакао је један од аутора студије, Шоибал Чакраварти са Института за животну средину америчког универзитета "Принстон".