Поново на Месец

Најновија сонда, која је лансирана у свемир, нема људску посаду али је зато напуњена сензорима за детекцију воде и подручја погодних за спуштање. План је да се до 2020. године људи поново спусте на Месец.

Међутим, постоје и они који не виде предност у повратку на Месец. Међу њима је бивши астронаут Баз Олдрин, други човек који је ступио на месец. Олдрин не види комерцијалне разлоге за оснивање колоније на Месецу.

Олдрин каже како верује да би НАСА требало да се усмери ка економски исплативим истраживањима, као што су потенцијалнин извори минерала на астероидима или на Марсу, на коме је већ откривена вода.

"Да ли желимо да будемо познати по томе што смо се, после 50 година, вратили на Месец, иако не знамо ко ће то да плати?", упитао је бивши астронаут истакавши да би боравак људи на Месецу требало да буде економски исплатив.

Лунарна мисија могла би да кошта више од 100 милијарди долара, па је председник Америке Барак Обама наредио ревизију тог плана. Његов саветник за науку и технологију, Џон Холдрен, каже да су Сједињене Државе ипак предане истраживањима свемира.

Ограниченост средстава ипак покреће питања о исплативости повратка људи на Месец. Професор аеронаутике и астронаутике, Лоренс Јанг, који се раније залагао за одлазак на Марс, сада је променио мишљење.

"Последње што желимо је да пошаљемо посаду на Марс без мера за одржавање њихове физичке кондиције. Не желимо да се ти људи врате са костима и мишићима толико слабим да не могу да носе ни себе, нити своја свемирска одела", нагласио је професор Јанг.

Професор аеронаутике сматра да се такве ствари морају избећи по сваку цену, а Месец је место где може да се научи више о томе.

Млади научници, попут Али Андерсон, са Масачусетског института за технологију ипак се надају да ће будућност донети нова истраживања.

"За мог живота желела бих да видим колонију на Месецу, много посла на Међународној свемирској станици," каже Али Андерсон.

Комисија која разматра амерички свемирски програм поднеће свој извештај председнику Обами у августу.

Остао је забележен у историји 20. јули 1969. године. Тога дана, амерички астронаут Нил Армстронг постао је први човек који је крочио на месец. Професор аеронаутике и астронаутике, Лоренс Јанг, навео је да је тај успех постигнут упркос околностима.

"Била је то велика авантура, у време великих тешкоћа - Вијетнамског рата и масовних протеста његових противника", истакао је професор Лоренс Јанг.