Планктони претварају сунчеву светлост у храну

Једноћелијски морски организми фитопланктони имају ефикасан геномом који им омогућава да се понашају као пловећи соларни панели за сакупљање сунчевих зрака, резултати су најновијих истраживања научника.

Упоређивање четири различите врсте сићушних планктона показало је да они заиста успешно обављају јединствен посао: сакупљају сунчеву светлост и претварају је у храну - уз помоћ само неколико гена.  

Разумевање како они то раде могло би да омогући људима да једног дана боље користе сунчеву светлост као извор енергије и чак им помогне у борби против глобалног загревања.

"То нас упућује да прецизно схватимо како, са једва 2.000 гена, ова мала једноћелијска створења претварају сунчеву енергију у живу биомасу која представља основни елемент живота", изјавила је биолог мора Сели Чисхолм из Института за технологију у Масачусетсу.

Три научничка тима у САД, Француској и Израелу резултате својих истраживања објавили су у заједничком Интернет издању часописа Природа и научне расправе америчке Националне академије за науку. Они су истраживали на три врсте планктона под именом "прохлорококус" и једне која је врло блиска врсти по имену "синехококус".

"Ове ћелије нису нека езотерична мајушна створења, она доминирају океанима и у литру морске воде, на пример, налази се најмање 100 милиона прохлорококуса", рекла је Сели Чисхолм.

Они стварају базу за ланац исхране тиме што обезбеђују храну за веће животиње. Они такође убризгавају готово две трећине угљендиоксида у океан тако што овај гас узимају из атмосфере и користе га за стварање сопствених малих ћелија. Они, такође, кроз такав процес производе и огромне количине кисеоника.

"Сав живот на Земљи подједнако зависи и од фотосинтезе која се догађа у океанима на нашој планети", сматра Доналд Брајант са катедре за биохемију и молекуларну биологију на државном универзитету Пенсилваније.

Размножавање у великом броју

"Стотине ових организама могу се сместити по обиму власи људске косе, али они се размножавају у таквом броју да, иако тако мали, чине 50 одсто фотосинтетске биомасе у океанима", истиче Габријела Рокап, професор океанографије на универзитету Вашингтон.

Под микроскопом они изгледају врло слично, али истраживања су показала да се генетски изузетно разликују.

Научници схватају да открића генетских разлика код планктона и њихово упоређивање може у великој мери дати одговор на непознаницу - како чине оно што чине? "Ми још не знамо како заправо функционише најмање половина гена тих сићушних организама", нагласила је професорка Чисхолм.

Једно од открића које би могло да пружи поређење функционисања је да помогне научницима да прецизно установе који су гени одговорни за фотосинтезу, за процес који светлосну енергију претвара у биомасу.

"С потпуном спознајом деловања генома, добијамо неку врсту 'сирове листе делова' који су неопходни у истраживању механизма фотосинтезе, али и других важних процеса", сматра Рејмонд Орбах, директор за научна истраживања у америчком министарству енергетике које је учествовало у финансирању истраживања планктона.