Интелигенција као фактор ризика

У настојањима да одгонетну узроке настанка рака, научници са Технолошког института у Џорџији објавили су нову хипотезу да опака болест чешће напада паметније особе.

Научници Технолошког института у Џорџији, који већ годинама покушавају да одгонетну природу онколошких болести, у најновијим експериментима истражују због чега шимпанзе никада не оболевају.

Шеф лабораторије за биологију рака професор Џон Мекдоналд је, анализирајући ткива мозга, срца, јетре, бубрега, јајника мајмуна, утврдио са тимом сарадника да механизам апоптоза код примата функционише боље него код људи.

Апоптоза је природни механизам уништавање ћелија које одударају од правилног програма, па тако и оне које су се мутацијом гена претвориле у ћелије рака.

Организам их једноставно дели на градитеље других, нормалних ћелија. Овај механизам код шимпанзи не пропушта ћелије рака, а код људи су могући пропусти.

"Ова разлика би могла да буде важан фактор у еволуцији, који је директно повезан са повећањем обима мозга код људи, и повећањем сазнајних способности", прокоментарисао је професор Мекдоналд, додајући да "нажалост, све има своју цену".

То значи да је развој великог мозга код првобитних људи био могућ управо због мутација у његовим ћелијама, а било је потребно мноштво таквих ћелија да мозак постане то што данас јесте - инструмент за спознавање света.

Уколико би апоптоза у њима функционисала као сат, наш интелект би и остао на нивоу "баци штап - добићеш банану".

Таква хипотеза подразумева да код интелигентних људи постоји већи ризик да оболе од рака, него код мање паметних.

За доказивање претпоставке биће неопходно да се прикупе опсежне статистике, на шта се припремају научници у лабораторији проф. Мекдоналда.