Тип личности не наговештава Паркинсонову болест

Резултати студије, обављене на америчкој клиници Мејо у Рочестеру, показали су да на постоји веза између типа личности и склоности ка обољевању од Паркинсонове болести.

Студија је презентована на 13. Међународном конгресу о Паркинсоновој болести и поремећајима кретања, који се одржава у Паризу.

Једно друго излагање на истом скупу указало је, међутим, на то да одређени начини лечења могу да утичу на личност оболелих од Паркинсона.

У научној литератури недовољно проверено уверење да одређени тип личности наговештава Паркинсонову болест и пре него што се појаве њени симптоми опстаје већ готово читав век, истакао је на скупу доктор Волтер Рока са клинике Мејо.

Да би то проверили, Рока и његове колеге анализирали су податке о 6.822 особе, које су између 1962. и 1964. године биле подвргнуте стандардном тесту личности. Током наредне четири деценије, код 156 испитаника је дијагнозирана Паркинсонова болест.

Оболели од Паркинсонове болести традиционално се описују као особе које не теже новим искуствима, морално круте, интровертне, тачне, обазриве и конвенционалне.

Тим научника предвођен Роком, међутим, на поменутом великом узорку утврдио је да такве особе уопште нису под већим ризиком да оболе од Паркинсонове болести него било који други тип личности.

У другом излагању, француски тим стручњака са института у Греноблу, предвођен докторком Алином Батир, указао је на различито дејство медикамената и терапије стимулације мозга на личност оболелог од Паркинсонове болести.

Према резултатима те студије, креативне тенденције пацијената често се губе када лекари одлуче да са терапије лековима пређу на терапију стимулације мозга.

Паркинсонова болест је неуропсихички поремећај који се испољава на психомоторном плану кроз треморе, акинезију, карактеристичну укоченост лица и хроничну исцрпљеност, обично праћену психичким поремећајима, а веома често и депресијом и хипохондријом.