Суђење Сократу било праведно

Професор Пол Картлиџ са Универзитета Кембриџ установио је да је Сократово суђење било у складу са законима онога доба, оповргавајући тврдње да је смрт великог грчког филозофа резултат највеће преваре у историји судства.

Током векова, историчари су представљали суђење које је вођено 399. године пре нове ере као фарсу у којој је Сократ био оптужен за измишљена дела.

Проглашен кривим за "богохуљење" и "кварења атинске омладине", славни учитељ осуђен је на смртну казну коју је морао да изврши сам над собом, испијањем отрова.

У својој студији, међутим, Картлиџ је закључио да је суђење било у складу са тадашњим законима и да је Сократ био праведно осуђен.

"Сви знају да су Грци измислили демократију, али то није била демократија какву ми данас познајемо, што нас наводи да погрешно тумачимо историју", рекао је професор Картлеџ.

"Оптужбе на рачун Сократа нама се чине смешним, али у античкој Грчкој оне су имале за циљ да заштите опште добро", објаснио је Картлиџ.

Историчари су по правилу тврдили да је Сократ својим директним критикама водећих атинских политичара на себе навукао њихов гнев, те да су они "монтирали" суђење како би га се отарасили.

Осуда Сократа у "јавном интересу"

Филозоф је на суђењу постао жртвени јарац за многе недаће које су погодиле Атину, од куге до великог војног пораза.

Картлиџ је, међутим, указао да су за многе Атињане ови догађаји били знак да су "непожељни елементи" увредили богове.

Не треба заборавити, каже он, да је Сократ доводио у питање легитимитет и ауторитет многих божанстава.

Будући да су богови били бесни и да је требало очекивати нове катастрофе, Сократова осуда за богохуљење била је не само адекватна већ и у јавном интересу.

Према речима Картлиџа, Сократ је сам призвао своју смрт.

Атински правосудни систем тог доба предвиђао је могућност да сам оптужени предложи сопствену казну.

Сократ се у почетку шалио да треба да буде награђен, а на крају је предложио малу глобу али његов хумор није допро до пороте која је захтевала смртну казну.

"Његовим смакнућем, у очима Атињана, друштво је било прочишћено и оснажено", објаснио је  професор.

Истраживање професора Картлиџа садржана је у његовој најновијој книзи "Древна грчка политичка мисао у пракси".