Пандемије вируса у прошлости

Пандемија грипа је епидемија вируса грипа која се проширила у светским размерама при чему је заражен велики број људи.

За разлику од редовних сезонских епидемија грипа, пандемијско ширење вируса не јавља се у редовним временским размацима и тешко га је предвидети.

Најмасовнија пандемија у скоријој прошлости забележена је 1918. године када је вирус "шпанске грознице" однео 50 милиона живота, а према проценама неких стручњака, коначан број умрлих достигао је 100 милиона.

Пандемија грипа јавља се када се нова врста вируса пренесе са неке животињске врсте, попут свиња, патака и кокошака, на човека.

Вируси грипа типа А некада могу прећи са заражене дивље птице на живину, што може довести до пандемије грипа код људи.

Током последња три века забележене су по три пандемије на сваких 100 година.

Пандемије грипа кроз историју

Први подаци о пандемији датирају из 1580. године и од тада се јављају на сваких 10 до 30 година.

"Азијски грип" најпре се појавио у мају 1889. године у Узбекистану, веома брзо се проширио ка западу и до децембра исте године стигао до Северне Америке. У Јужну Америку, али и Индију стигао је већ у фебруару наредне године, а у Аустралију месец дана касније.

Око милион особа умрло је у кратком року због изузетно високог степена морталитета и брзог ширења вируса означеног Х2Н8.

Први случај "шпанске грознице" потврђен је у марту 1918. године у америчкој држави Канзас. До октобра вирусом је заражено између 2,5 и 5 одсто светске популације на свим континентима, а чак 20 одсто светског становништва имало је неки облик грипа.

Незабележено високог морталитета и степена вирулентности, то јест заразе, вирус је за 18 месеци готово нестао.

У првих шест месеци од последица болести изазване вирусом типа Х1Н1 умрло је 50 милиона особа, од чега 17 милиона људи у Индији, 675.000 у САД, 200.000 у Великој Британији.

Пандемија "азијског грипа" 1957. и 1958. године изазвана је вирусом Х2Н2. Само у САД умрло је 70.000 оболелих, а у свету два милиона.

Деценију касније "хонгконшки грип" усмртио је у САД око 34.000 особа током 1968. и 1969. године. Вирус типа А (Х3Н2) од којег је тада умрло око милион људи у свету и данас је присутан.

Најбоља заштита - прање руку

Од последица вируса грипа који се јавља редовно сваке сезоне у свету умре између 250.000 и 500.000 особа. Више фактора утиче на смртни исход - старије особе су најподложније, али се некада дешава да умру и одрасли доброг општег здравственог стања и деца.

Некада се дешава да вирус грипа ослаби имунитет оболелог и тиме га учини подложнијим бактеријским инфекцијама, такозваним секундарним инфекцијама, што може довести до смрти због немугућности организма да се у исто време бори и са грипом и са инфекцијом.

Још нема података да ли нови грип који је до сада у Мексику и САД однео 160 живота може прерасти у пандемију.

Вирус грипа преноси се кијањем, кашљањем и преко руку. Доказано је да је прање руку најбољи начин да се заштитимо од инфекције микробима, укључујући вирус грипа.

Стручњаци сматрају да ношење маске преко носа и уста пружа веома слабу заштиту.

Вирус грипа може да се пренесе изузетно малим честицама пљувачке од једног до два метра, али се затим могу пренети до уста, очију и носа.

Министар здравља Републике Србије Томица Милосављевић рекао је да је здравствени систем Србије спреман за поступање уколико дође до појаве свињског грипа у нашој земљи, али да нема разлога за панику, јер се Србија налази на трећем нивоу узбуне због претње од пандемије на скали од 1 до 6.