Срчани удар - најчешћи убица

Срчани удар или инфаркт миокарда је најчешћи узрок смрти у цивилизованом свету. 

Најнапредније индустријске земље попут САД и Велике Британије највише су погођене овом болешћу.

Од европских народа срчаном удару најподложнији су Финци. У Србији инфаркт је најчешћи узрок смрти, а најугроженији крајеви су са највишим стандардом - ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост обољења је на Косову.

Акутни инфаркт миокарда је изумирање дела срчаног мишића због наглог престанка циркулације кроз неку од артерија које исхрањују срце.

Срчани удар је последња фаза и само један од облика у развоју коронарне, то јест исхемијске болести срца.

Коронарна болест се може манифестовати и као стабилна ангина пекторис, нестабилна ангина, асимтоматска исхемија миокарда.

Породична склоност ка срчаним обољењима, гојазност, повишен ниво масноћа у крви, висок крвни притисак, пушење, шећерна болест, али и физичка неактвност и стрес доказани су као фактори ризика.

Симптоми

Продужен и веома јак бол, стезање и притисак у грудима испод грудне кости, бол који се јавља у левој руци, врату или вилици, најчешћи су симптоми удара.

Бол је често праћен слабошћу, малаксалошћу, знојењем понекад повраћањем и јако израженим гушењем.

Сиптоми обично настају после тежег физичког замора, нервирања и излагања хладноћи, али могу настати и без фактора, чак и у сну.

У случају појаве оваквог бола прва мера коју треба предузети је престанак активности која је довела до бола, стављање нитроглицерина под језик и брзи контакт са овлашћеним медицинским особљем.

Присуство инфаркта се најчешће може утврдити снимањем ЕКГ-а и специфичним лабораторијским тестовима.

Интензивна истраживања у протеклих 20 година показала су да брза реакција и почетак лечења могу спречити већа оштећења изазвана инфарктом и повећати шансе за преживљавање.

Током удара може се јавити аритмија, то јест нерегуларан срчани ритам, а неретко долази до потпуног прекида рада срца.

Када срце не може да пумпа крв, због недостатка кисеоника може се јавити оштећење мозга, па чак и смрт за само неколико минута.

Брза реакција спречава оштећења срца 

Лекари који пацијенту пружају хитну медицинску помоћ брзо утврде стање оболелог, а могу на терену урадити и ЕКГ како би утврдили активност срца.

Давање терапије може почети одмах чиме се спречава стварање крвних угрушака, успоставља проходност зачепљене артерије те нормализује проток крви.

Особама које су имале акутни инфаркт миокарда највише се може помоћи ако је од почетка болова прошло мање од 60 минута. У том периоду давање специфичних лекова има највећи ефекат и уколико лекари у том периоду почну да дају терапију оболелом, могу се избећи озбиљна оштећења срца.

У периоду непосредно након инфаркта лечење је усмерено првенствено на минимализацију оштећења срца, нормализацију протока крви и одређивање степена оштећења срчаног ткива.

Првих неколико дана после удара саветује се мировање, а затим се започиње процес рехабилитације.

Свим болесницима који су имали инфаркт препоручује се коронарографија (инвазивна кардиолошка дијагностика) после чега се доноси одлука о даљем начину лечења: наставак узимања лекова, операција на крвним судовима срца - бај-пас или уградња стентова у коронарне артерије.

Након прележаног инфаркта миокарда потребно је доживотно узимање одређених врста лекова.