Живот после можданог удара

Временске прилике су често неповољне по здравље људи, нарочито када се температура нагло мења, а најчешћа последица је мождани удар, то јест шлог.

Мождани удар чешће погађа мушкарце, с тим што се старосна граница све више помера на доле, рекла је у изјави за агенцију Танјуг портпарол Хитне помоћи у Београду, докторка Нада Мацура.

Према њеним речима, нису само временске прилике узрок повећаног броја шлогова, већ и повишен ниво холестерола и шећера у крви, као и висок крвни притисак, поготово што у последње време пацијенти не реагују на прописану терапију.

"Може се слободно рећи да је повишен крвни притисак један од главних фактора ризика", нагласила је Мацура.

Када екипе Хитне помоћи утврде да је пацијент доживео шлог, он се углавном превози по хитном поступку у једну од специјализованих установа.

Најчешће се пацијенти шаљу у болницу за цереброваскуларне болести "Свети Сава", где се оболелом указује помоћ и где се у просеку задржава око две недеље.

Дуготрајан опоравак

Када се стање стабилизује, пацијент се упућује на рехабилитацију у један од три центра у Србији - у Клинику за рехабилитацију у Сокобањској улици у Београду, у Сланкамен или у Селтерс бању у Младеновцу.

Пацијенти са подручја Београда се обично одлучују, због квалитета услуге и близине која је битна за породицу, за Клинику у Сокобањској чији званичан назив "Доктор Мирослав Зотовић", где у просеку бораве око два месеца.

Професор доктор Стеван Јовић, директор Клинике за рехабилитацију, истакао је да у тој установи најчешће бораве неуролошки болесници, они који су имали повреду или обољење мозга, пацијенти који имају повреду кичмене или обољење кичмене мождине, пацијенти који имају ортопедске или трауматолошке проблеме, деца са развојним поремећајем, људи са тежим повредама у саобраћајним удесима.

"Да би пацијент био примљен у нашу клинику, постоји листа чекања и листа заказивања. Врло је тешко да се нов пацијент прими баш онога дана када му је заказано, јер се код пацијента, који је требало да буде отпуштен, може десити нека компликација, па морамо да га дуже задржимо", објаснио је Јовић.

Према његовим речима, Клиници у Сокобањској недостају смештајни капацитет и кадар, јер тренутно располаже са само 300 постеља и 300 запослених.

"То није довољно, треба нам више запослених зато што овде имамо тешке болеснике који имају одређене захтеве", рекао је професор Јовић.

Према његовим речима, у плану је изградња нове зграде у оквиру постојећег комплекса клинике, те проширење капацитета за око 70 постеља.

Висок степен смртности

Мождани удар је трећи узрок по смртности у земљама западне Европе.

Након можданог удара (престанка дотока крви у мождано ткиво) трећина оболелих се опорави до потпуне самосталности са лакшим последицама, код трећине је последица трајна инвалидност, а трећина болесника одмах умире.

Сваки мождани удар је посебан случај, а опоравак зависи од много фактора, почевши од тога која је страна мозга погођена, колико су јака оштећења, али и од општег здравственог стања болесника.

Осим физијатара, неуролога део лекарског тима су и специјалисте за друге области, попут уролога, педијатра и класичног хирурга (због рана које настају због лежања).

После удара остају последице на телу, мозгу и чулима, а у опоравку уз самог болесника изузетну улогу имају медицински тим, породица и пријатељи.