Сан чува срце

После доброг сна тело човека је мирније, освежено и спремно за следећи дан. Истраживања показују да сан повољно утиче на опште здравствено стање, а нарочито на срце.

Стручњаци скрећу пажњу да је у више од 50 одсто случајева стрес узрок проблема са спавањем.

Довољне количине сна не само да обезбеђују потребну енергију, већ чувају и здравље.

Премало или превише сна могу, на исти начин као и гојазност и пушење, имати штетан утицај на крвни притисак, али и само срце.

Стручњаци са Универзитета Харвард током десетогодишње студије пратили су навике и здравствено стање више од 70.000 жена старости између 45 и 65 година које нису имале срчана обољења.

Након студије 943 испитанице боловале су од неког обољења срца или кардиоваскуларног система, а чак 271 је од последица тих стања и умрла.

Током студије, анализирани су различити фактори старосна доб, телесна тежина, пушење и навике у спавању.

Око пет одсто учесница студије спавало је у просеку мање од пет сати током ноћи.

Та група жена била је чак 40 одсто изложенија срчаном удару у односу на особе које у просеку спавају осам сати.

Група испитаница које су спавајући проводиле више од девет сати, такође су биле изложеније болестима срца за чак 37 одсто.

Угрожене и младе особе 

Ранија истраживања која су испитивала однос сна и здравље мушкараца имала су сличне резултате.

Недостатак сна током краћег периода може изазвати повишен крвни притисак, нижи праг толеранције глукозе, па чак изазвати и нерегулерности у раду срца, што су симптоми присутни  пре развоја коронарних болести.

Хронична неиспаваност може довести до повећања телесне тежине и дијабетеса, а може утицати и на рад крвних судова што, опет, може довести до упале и болести срца.

Тинејџери најчешће мисле да су безбедни и да су у опасности само старије особе, али статистички подаци указују да су они који у том узрасту спавају мање од шест и по сати, двоструко изложенији обољевању од високог крвног притиска.

Постоје и други фактори ризика попут гојазности, физичке неактивности и пушења, али у случају мањка сна људи се одричу нечега што воле да раде.

Колико ко спава?

Количина сна код људи варира, али је заједнички став стручњака да је одраслој особи неопходно око осам сати одмора.

У зависности од животне доби, мења се и потреба за сном. Новорођенчад спавајући проводе између 16 и 18 сати дневно, док већ са 12 месеци укупно време спавања варира између 13 и 17 часова.

Током пубертета деца примећују да им је неопходно више сна, а истовремено им је теже да се пробуде и "ухвате сан".

Хормон који контролише сан се код тинејџера не ствара пре једног сата после поноћи, док одрасле "шаље у кревет" већ око 22 часа.

Око 60 одсто одраслих има проблеме са спавањем, а тек 37 одсто проведе препоручених осам сати дневно спавајући.

При појави проблема са спавањем, пре посезања за таблетама за спавање треба испробати препоруке стручњака - ићи на спавање увек у исто време, из спаваће собе склонити ТВ апарат, рачунар, радио или МП3 плејер.

И зидови светлоплаве боје могу олакшати напоре у борби за осам сати сна.