Бактерије поседују "колективни мозак"

Научници универзитета из Тел Авива и Тексаса су открили да бактерије имају колективан ум који контролише њихову бројност.

Руководилац тима научника, професор Ешел Бен-Јакоб је открио да бактерије, које су најмасовније убице људског организма, могу међусобно да "разговарају" и доносе колективне одлуке.

Две колоније микроба Пеанибациллус дендритиформис научници су узгајали у једној посуди, а затим им смањили "храну".

Уместо да се развијајући уједине у заједничку породицу, као што је то уобичајено, бактерије су почеле да уништавају своје "сестре", које су се нашле у приграничној зони.

Када су научници раздвојили колоније непропустљивом мембраном, уништавање пограничних бактерија је заустављено. На основу ове појаве истраживачи су закључили да бактерије имају примитиван колективан разум, који им омогућава преживљавање у условима стреса.

Оне убијају себи сличне, када им прети глад или могући шок од високе температуре или утицаја токсина. Тада смањују своју бројност, издвајајући специјалну материју која убија "сувишна уста".

Овај механизам је сличан престанку деобе обичних ћелија у случају несташице хранљивих материја, рекао је Бен-Јакоб.

Међутим, бактерије имају примитиван облик социјалне свести, и оне знају како да прикупљају информацију из околне средине и међусобно је преносе.

Бактерије могу да поделе задатке и хране "колективно памћење". Хемијски језик којим међусобно комуницирају, претварају колонију микроба у велики "мозак" који управља реакцијом на промену околне средине.

У свом чланку израелски научници предлажу да се тај феномен примени у борби против самих бактерија. Уколико њихове колоније упуте хемијски сигнал о опасности, бактерије ће једноставно да се поубијају.

Перспективност ове стратегије је несумњива, јер последњих година бактерије успешно одолевају новим генерацијама антибиотика, али тешко да ће успети да се супротставе материјама које саме производе, закључују израелски научници.