Дан борбе против Паркинсонове болести

Данас се обележава Светски дан борбе против неуродегенеративног обољења - Паркинсонове болести - под слоганом "Сведочити и деловати како би се мењао живот".

То је прилика да пацијенти и здравствени радници изнесу своја искуства у лечењу те болести од које је оболело 6,6 милиона људи широм света, пишу данас француска гласила.

Шта је Паркинсонизам?

Паркинсонова болест се испољава кроз поремећаје покрета који се јављају међу старијим људима, а названа је по лекару из Лондона Џејмсу Паркинсону. Он је 1817. године први описао симптоме тог обољења.

Поремећаји покрета настају због смањења лучења хемијске супстанце допамина и то у делу мозга који има важну улогу у контроли вољних покрета (базалне ганглије).

У базалним ганглијима, такозваним "црним језгрима", долази заправо до мањка броја ћелија које производе допамин.

Узрок пропадања тих ћелија још није познат, истичу медицински стручњаци.

Као последица хемијског дефицита у делу мозга који контролише вољне покрете јављају се невољни покрети, а понекад долази до такозваног вишка покрета, односно дрхтања (тремор) које се не може контролисати, а некада до "недостатка покрета", односно отежаног започињања покрета и опште укочености.

Три главне одлике Паркинсонове болести су тремор (дрхтање), ригор (укоченост мишића руку, ногу и врата) и успоравање покрета.

Сва три симптома, међутим, не морају истовремено да буду присутна нити се јављају једнаком јачином.

Паркинсонова болест није смртоносна. Против тог обољења постоје прилично делотворни лекови који у великој мери ублажавају симптоме болести.

Лечење Паркинсонове болести успешно је пре свега у раном стадијуму, али оно не зауставља развој обољења.

Важна је, према речима лекара специјалиста, рана дијагноза болести, а потом и употреба специфичних лекова, као и подвргавање оболелог лица одређеном начину исхране и вежбања.