Здрав сан за здрав живот

Несаница је веома честа појава, а већина људи има поремећаје спавања услед разних стресова, забринутости или неуредног живота, упозоравају стручњаци поводом обележавања Светског дана сна.

Недостатак сна може постати велики здравствени проблем уколико се продужи на неколико недеља или месеци, те може да изазове бројне проблеме међу којима су повишен крвни притисак, церебралноваскуларна обољења, инфаркт миокарда.

Поремећаји сна имају различите облике као што су хркање или несвесно буђење. Узроци хроничне несанице најчешће су депресија, анксиозност или физички бол.

Хигијена сна подразумева обезбеђивање услова за здрав сан, рецимо да се не једе непосредно пред спавање, јер тежи оброк може негативно да се одрази на квалитет сна, али лагана ужина може имати позитиван утицај јер у кревет не ваља отићи гладан.

Топла купка пре спавања такође може да помогне да се лакше утоне у сан, као и боје у спаваћој соби и боје постељине, а у том смислу су пожељне умирујуће боје-нежноплава, шумско зелена или боје јесење природе.

Стручњаци сматрају да треба ићи на спавање у одређено време сваке вечери, будити се увек у исто време, ограничено уносити кофеин и никотин, свакодневно вежбати.

Коментаришући који дан је најнеповољнији за спавање, група стручњака је после истраживања дошла до закључка да је то недеља и то због нагомиланог притиска и почетка нове радне седмице.

Најбоље се спава петком

Студија, која је обухватила 3.500 одраслих особа, открила је да 80 одсто људи најбоље спава петком, око 60 одсто радника најлошије спава недељом, а више од четвртине испитаних признало је да понедељком одбија да оде на посао због лошег сна и да користи бројне изговоре попут болести да би остали код куће.

У студији се наводи да је поремећени сан главни кривац за деконцентрацију на послу, повећану раздражљивост према шефовима, па чак и за дремање за радним столом, при чему је готово половина испитаних изјавила да мањак концентрације води до бројних грешака на послу и ван њега, један од тројице био је раздражљив према шефу и колегама, а петина њих задремала је на послу.

Слип медицина је млада грана која изучава поремећаје нормалног тока спавања.

Пионирске кораке слип медицине у нашој земљи начинио је доктор Александар Милованчев, директор Института за плућне болести у Сремској Каменици, који је набавио најсавременију опрему за модерно одељење дијагностике и лечења поремећаја сна.

Познато је да физиолошки трећину живота проведемо спавајући и зато је значајно да се анализира све што се дешава са организмом током сна, односно да ли комплексна слика мождане активности која је још комплекснија у сну него на јави има нормалан ток.

С тим су у вези и бројне сложене функције свих органских система, јер се организам спавањем припрема за ново дневно функционисање.

Лоше спавање оштећује многе органе-срце и крвне судове, плућа, мозак, ремети ниво шећера и масноћа у крви, доводи до импотенције и погоршава већ постојеће болести код пацијената и отежавају лечење.

Поремећаји сна

До сада су дефинисана 83 поремећаја сна, а најтежи је слип апнеа, периодични престанак дисања током ноћи.

Болесници који пате од слип апнее су обично гојазне особе које хрчу, мада хркање само по себи не значи и постојање овог поремећаја, често се буде ноћу, кашљу, немирно спавају.

Доктор Иван Копитовић каже да слип апнеа драстично смањује радну концентрацију појединца, што је нарочито опасно код професионалних возача, радника на опасним местима и великој висини, јер може изазвати трагичне инциденте.

"Све то показује да је и са ширег друштвеног аспекта неопходно третирати слип апнеу као озбиљну болест, а особе са типичним симптомима треба упутити на испитивање, јер је успешно лечење у великом броју случајева могуће", истакао је др Копитовић.

Најефикасније и истовремено најоптималније средство за лечење слип апнее је употреба ЦПАП апарата који не дозвољава да дође до апнее, односно затварања горњег дисајног пута, јер се под позитивним притиском преко носне маске или обичног силиконског додатка за ноздрве убацује ваздух у дисајне путеве чувајући их од колапса.

Правилно лечење

Правилно лечење слип апнее тим апаратом омогућава престанак често врло бучног хркања и упадања у кризе дисања, а самим тим обезбеђује нормалан и окрепљујући сан, при чему је током дана особа нормалног нивоа будности и концентрације.

С друге стране, ако се особа чесо осећа уморно или успорено, а има проблем са несаницом или мањком квалитетног сна могуће је, да као и 30 милиона Британца, пати од поремећаја названог семисомнија.

Појам је креирао доктор Нил Стенли, стручњак који је последње три деценије каријеру посветио проучавању сна.

Он је уочио велик број особа који имају проблеме са спавањем, а како нису имали 'прописане' симптоме несанице, односно инсомније, годинама су игнорисани од стране здравственог система.

Стенли сматра да је извор семисомније комбинација мањка сна или слаб сан модеран начин живота у западној култури који нам намеће сувише обавеза због којих себи често ускраћујемо сан.

Према Стенлију, семисомнија је поремећај кога карактеришу ублажени симптоми класичне несанице или намерно ускраћивање сна, јер појединци због бројних обавеза не могу да спавају онолико колико би организму било потребно, што касније за резултат има пад енергије и константан осећај умора.

Стенли сматра да је сан неопходан за добро емотивно, ментално и психичко здравље исто колико вежбе или правилна прехрана, јер када спавамо наше тело и имуни систем се обнављају, а уз помоћ РЕМ-а, односно снова, организујемо меморију и носимо се са стресним ситуацијама.

"Ако не спавамо довољно дуго, све набројене активности се одлажу што временом води ка раздражљивости, снижавању имунитета или нижем нивоу енергије, а у дужем периоду недостатак сна узрокује депресију, гојазност, дијабетес или срчане сметње", истиче Стенли.