Откривена тајна "шпанске грознице"

Својства три гена "шпанске грознице" узрок су продирања вируса у плућа и изазивања јаке упале, а тиме и високе смртности у пандемији 1918. године, утврдили су истраживачи са универзитета америчке савезне државе Висконсин и Универзитета у Кобеу и Токију.

Научници су помешали узорке грипа из 1918.године са узорцима савременог сезонског грипа, што им је помогло да открију три гена, преноси Ројтерс.

Откриће америчких и јапанских научника могло би да помогне у развоју нових лекова против грипа, као и да укаже на потенцијалну мутацију која би обичан грип могла да преобрази у опасан пандемични облик.

Америчко-јапански тим стручњака истраживање је спровео на ласицама јер се код њих грип развија на врло сличан начин као код људи.

Грип најчешће изазива инфекцију горњих респираторних путева, захватајући нос и грло, а јавља се и, такозвано, системско обољење са повишеном температуром, боловима у мишићима и општом слабошћу.

Неки људи, међутим, озбиљно оболе, добијајући запаљење плућа некад изазвано вирусом грипа, а некад бактеријама које користе пад имунитета организма.

Пандемију 1918. године изазвала је нова, изузетно опасна врста грипа. Најразорнији облик заразне болести у људској историји усмртио је око 50 милиона људи.

Смртност је била око 2,5 одсто, док од већине сезонских епидемија грипа умире мање од један одсто оболелих.

Аутопсије жртава, углавном здравих, млађих људи, показале су да су оболели умрли од тешког облика запаљења плућа.

Гени и мутације

Да би утврдили разлоге тако високе стопе смртности, то јест развијања тако тешког облика запаљења плућа, амерички и јапански научници убацивали су један по један ген тог грипа у савремене вирусе те болести.

Већина гена није погоршала дејство модерног вируса грипа. Само је комплекс гена ПА (PA), ПБ1 (PB1) и ПБ2 (PB2), уз нуклеопротеински ген вируса из 1918. године, учинио да вирус савременог грипа постане опасан и да се настани и репродукује дубоко у плућима.

Експерименталне ласице су на тај коктел реаговале готово исто као и људи пре деведесет година на "шпанску грозницу".

Већина експерата за грип слаже се да ће кад-тад пандемија ове болести поново погодити свет, али нико не зна када и који облик вируса ће за то бити одговоран.

Највише је бојазни од вируса птичјег грипа Х5Н1 (H5N1), који циркулише међу живином у Азији, Европи и неким деловима Африке и ретко погађа људе, углавном особе које су биле у директном контакту са оболелом живином.

Стручњаци упозоравају да би свега неколико мутација могло да учини тај вирус толико смртоносним да би милиони људи подлегли болести током неколико месеци.

Засад четири регистрована лека могу да се изборе са грипом, али вируси редовно мутирају у отпорну форму, попут бактерија које еволуирају тако да постану резистентне на антибиотике.