Алцхајмерова болест се дуго развија

Поремећаји који најављују Алцхајмерову болест не јављају се код особа код којих неће доћи до развоја Алцхајмера, што значи да се код особа код којих се појаве 10 до 13 година пре добијања те болести  може искористити како би се раније почело лечење, истакли су француски неуролози Жан-Франсоа Дартик и Жан-Марк Оргогозо.

Научници су дошли до тог закључка тако што су спровели истраживање на 3.700 особа старости 65 година, чије је здравствено стање праћено двадесет година, пренели су француски медији.

Током истраживања, чији су резултати објављени у америчком научном часопису "Анали неурологије", код 350 учесника дошло је до развоја Алцхајмера.

Сви испитаници су били подвргнути истим неуролошким тестовима, а резултати особа код којих је дошло до развоја Алцхајмера почели су да опадају 10-13 година пре дијагностиковања болести.

Ти предзнаци се не могу открити модерним методама снимања мозга, саопштили су француски неуролози. Научници су истакли и да је њихово откриће први пут потврдило на већем узорку испитаника да је Алцхајмер обољење које се притајено дуго развија.

Данас на тржишту постоји око двадесет лекова којима се ублажавају последице Алцхајмера, али је њихово дејство веома слабо јер се прекасно примењују, пошто се мождана оштећења не могу регенерисати.

Уколико се, међутим, ти лекови узимају као превенција, они ће, како су навели су францсуки научници, имати позитивно дејство на мозак.

Симптоми болести

Алцхајмерова болест је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба који уништава неуроне и везе у можданој кори, што доводи до значајног губитка мождане масе.

Ова болест узрокује постепено и неповратно губљење памћења, способности говора свести о времену и простору и, евентуално, способности да се брину сами о себи.

Болест је описао немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906. године, и тада се сматрало да је она ретко ментално стање претежно младих људи.

Данас се касна Алцхајмерова болест препознаје као најчешћи узрок губљења менталних функција око 65. године живота, а рана Алцхајмерова се много ређе појављује, и то код људи у 30-тим, 40-тим и 50-тим.

Неки пацијенти који болују од ове болести се суочавају са огромним страхом и фрустрацијама док се боре понекад са најједноставнијим задацима и док полако губе независност.

Алхајмерова болест се појављује постепено. У раним фазама, пацијент има релативно мале проблеме учећи нове информације и сећајући се где су оставили своје ствари, као што су кључеви или новчаник.

Тада почињу проблеми у препричавању ранијих догађаја, или у проналажењу речи да би се изразили. Како болест напредује, пацијент може имати потешкоћа да се сети који је дан или месец, или да пронађу пут кроз познато окружење.

То може да изазове склоност ка томе да одлутају негде и да касније не могу да се врате назад.  Промене у понашању се манифестују тако што пацијент постаје параноичан и неспособан да учествује у разговору.

На крају, пацијент постаје потпуно неспособан за обављање основних животних функција, као што су храњење и коришћења тоалета.