Промене на хромозомима узрокују шизофренију

Више од 40.000 пацијената са дијагнозом шизофреније живи у Србији, али се процењује да је број већи пошто је реч о болести коју многе породице, стидећи се, крију и зато не пријављују здравственим установама, истакнуто је на округлом столу о тој тешкој душевној болести, који је недавно одржан у Београду.

Tа тешка психичка болест утиче на квалитет живота, јер смањује радну способност, доводи до социјалног повлачења и жигосања пацијената, а чести су истовремени соматски и психички поремећаји који додатно погоршавају стање пацијента.

Оболели су често у лошем физичком и менталном стању, лоше се хране, превише пуше и много пију.

Породица оболелог трпи јер чланови породице који брину о оболелом често одсуствују са посла, па и остају без запослења, јавља им се осећај туге и кривице.

Истовремено, породице крију да имају оболеле од шизофреније, јер тим пацијентима друштво не посвећује довољно пажње и ставља их на маргину, односно оболели бивају отписани иако постоји могућност да се ресоцијализују, заврше школу и факултет, да раде и оснују породицу.

Tа душевна болест јавља се у раној младости, критичном периоду за развој личности, па је веома важно да лечење почне у раном стадијуму болести.

Учесници округлог стола истакли су да се симптоми болести могу држати под контролом, али да се шизофренија, нажалост, не може излечити.

Према подацима америчког Националног савеза за душевно болесне, НАМИ (National Alliance for Mentally Ill), савремена терапија шизофреније је прилично успешна, а свакако успешнија од лечења срчаних обољења - 60 према 52 одсто.

Ток болести, као и опоравак зависе од редовног узимања терапије, односно, сарадње пацијента и његове околине јер се код 75 одсто пацијената болест погоршава у првих 18 месеци ако одустану од редовне терапије.

Према проценама стручњака, тек 25 одсто пацијената придржава се режима дозирања лека, а ако пацијент престане да узима лекове, симптоми се враћају.

Тајне генских промена

Инострани научници идентификовали су неколико генских промена које се доводе у везу са шизофренијом.

Важан фактор ризика је породична историја, али на развој болести утичу и разне промене гена као и фактори околине, наводи се у најновијем истраживању.

Научници Међународног конзорцијума за шизофренију открили су да тешки болесници имају веома ретке промене на одређеним хромозомима.

Испитавши 3.000 болесних и исто толико здравих особа, стручњаци те организације открили су да се промене на хромозомима 1 и 5 могу довести у везу са ризиком од појаве шизофреније.

"Буде ли нам успело да откријемо тајне генских промена, моћи ћемо да се реално надамо успешнијем лечењу, али и превенцији", изјавио је "Њујорк тајмсу" доктор Томас Инзел, директор америчког државног Института за ментално здравље.

Поред института и клиника, пацијенти помоћ могу потражити и у два клуба за пацијенте оболеле од шизофреније који у Београду раде при Институту за ментално здравље и при Клиници за психијатрију КБЦ "Драгиша Мишовић".

Ове године у Београду основано је и Удружење пацијената који пате од душевних болести и чланова њихових породица под именом "Видеа" са циљем да се оболелима пружи што је могуће јача и делотворнија подршка.