Самит УН о климатским променама

Пољски град Познањ домаћин је XIV конференције Уједињених нација о климатским променама - "КОП 14" (COP14) којој присуствује готово 10.000 чланова делегација, представника међународних институција, еколошких, невладиних организација, представника науке и бизниса из 150 земаља.

Домаћин скупа, пољски премијер Донад Туск је упозорио да се преговори одржавају у тешком тренутку када глобална економска криза узима замах и да "рад на очувању природне средине мора бити безвременски", односно да се мра спроводити "без обзира на економску ситуацију" у свету.

"Морамо да схватимо и да нам та идеја буде камен темељац ове конференције, да су се финансијске кризе дешавале и у прошлости и да ће се дешавати и у будућности", рекао је Туск.

Шеф Климатског панела УН Рађендра Пачаури је оценио да се многи људи још "нису пробудили" и схватили опасности од "неповратних промена" уколико свет на време не реагује.

Илуструијући ту изјаву, навео је да би број људи који живе у долинама река подложних поплавама могао да се повећа са садашњих 1,1 милијарде на чак 4,3 милијарде у 2050. години, што ће бити "готово већина становништва" наше планете.

Учесници конференције упозорили су и на могућност топљења гренландског леда и изумирања великог броја биљних и животињских врста као последице глобалног отопљавања.

Шеф Секретаријата УН за климатске промене Иво де Бер је рекао да земље света морају да пожуре, како би договор био постигнут најкасније следеће године.

О смањењу емисије угљен диоксида 

Учесници ће до 12. децембра покушати да се договоре за колико треба да смање емисију угљен диоксида све државе света од 2012. године, када престаје да обавезује Протокол из Кјотоа.

Договор би, према препорукама претходног самита на Балију, требало да буде потписан крајем 2009. године, на конференцији "КОП 15" у Копенхагену, како би земље чланице УН стигле да га ратификују за време важности Кјото протокола.

Даља имплементација Кјото протокола, коју је неопходно интензивно наставити, укључује стварање услова да земље у развоју смање емисију гасова са ефектом стаклене баште услед сече шума, али и технолошки напредак и прилагођавање.

Учеснике очекује усвајање плана и програма за рад следеће године током које ће се, након обимних дискусија у протеклом периоду, прећи на преговоре о будућим обавезама, поступцима и сарадњи, као и поштовању договора и временских ограничења.

Строжија правила 2009. године

Конференција представља корак ближе преговорима о амбициозном и делотворном међународном договору о климатским променама који учеснике очекује на следећем самиту у Копенхагену 2009. године.

Потписници ће имати нешто више од једне године за коначне договоре о смањењу загађења, прилагођавању, финансијама и технологији.

Европска унија, која у Познању најактивније заговара смањење емисије штетних гасова, спремна је да се обавеже на смањење од чак 30 одсто, али само ако лимите прихвате и остале земље.

Протокол из Кјотоа показао се као недовољно ефикасан између осталог и због одбијања САД, једног од највећих загађивача планете.

"Успех конференције би било већ то да на смањење емисија пристану све земље", истакао је заменик пољског министра животне средине Јануш Залевски и подсетио да уколико свет не учини ништа до 2050. године, глобална температура ће порасти за читава два степена.

"Отопљавање планете је претња не само за привреду, већ и за егзистенцију неколико држава света које могу да нестану под површином океана", нагласио је Залевски.

Финансијска криза и глобално загревање 

Светска финансијска криза имаће утицај и на договор у Познању и додатно ће отежати ситуацију. Наиме, и у богатој, развијеној ЕУ чак осам земаља, углавном нових чланица, на челу са домаћином самита Пољском, упозоравају да ће лимити за емисије загађивача бити убиствени по њихове привреде.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун апеловао је уочи самита на међународну заједницу да на светску кризу гледа пре као на шансу за ефикасну борбу са климатским променама и предложио је "Њу грин дил" (New green deal).

"Тај "Нови зелени поредак" подразумева инвестиције у енергетски штедљиве грађевине, обновљиве изворе енергија, балансирани саобраћај и примену инструмената попут еколошке фискалне реформе", рекао је Бан Ки Мун.

Према његовим речима, како су "чиста индустрија" и "чисте инвестиције" већ доказале да генеришу високе профите, средства употребљена за борбу против глобалног отопљавања могу да помогну у броби против финансијске кризе.

Критике да су инвестиције у зелене енергије исувише коштају Бан Ки Мун је одбио и упозорењем да ће трошкови, уколико се не учини ништа против глобалног отопљавања, бити далеко, далеко виши.

Гости конференције су политичари - дански премијер Андерс Фог Расмусен који заједно са пољским премијером Доналдом Туском отвара самит, немачка канцеларка Ангела Меркел, али и нобеловци Ал Гор или Вангари Матаи.

Нобелову награду за мир Гор и Матаи добили су управо за своје активности у екологији, а придружиће им се још један нобеловац, бивши пољски председник Лех Валенса.