Нестајаће по три животињске врсте на сат

Делфин из реке Јангцекјанг, ровац са Божићних острва, венецуеланска "смрдљива жаба" и многе друге животињске врсте на прагу су истребљења или су већ нестале са лица Земље, баш у тренутку када Уједињене нације упозоравају свет да улазимо у доба слично ономе кад су нестали диносауруси.

Сем Тарвеј, из Зоолошког друштва у Лондону, провео је скоро три месеца испитујући кинеске рибаре да ли су видели делфина са Јангцекјанга.

"Бајђи", како га Кинези зову, није виђен још од 2002. године и највероватније ће се ускро наћи на листи 300 већ изумрлих врста.

То ће бити први сисар, тежак више од 100 килограма, који је изумрео, после карипске фоке, ишчезле још 50-их година прошлог века.

"Да бисмо рекли да је нека врста изумрла, потребно је да прикупимо много доказа, а за то треба много година рада", изјавио је Крејг Хилтон Тејлор, који ради на утврђивању такозване Црвене листе Међународног савеза за очувања природе.

Научници, који раде на изучавњу угрожених врста, настоје да утврде уз помоћ ноћних замки и непрестаног праћења да ли су поједине врсте заиста потпуно ишчезле.

Ровац са Божићних оствра није виђен на том аустралијском острву још од 1985. године, а ни венецуеланска "смрдљива" жаба.

Од 1500. године до данас, на нашој планети је изумрло је 26 врста сисара.

Што време, међутим, више одмиче, изумирање је све брже па је за минулих неколико векова са лица Земље нестало још 29 врста.

Значај врста у изумирању

Занимљиво је да врсте у изумирању могу имати велику економску вредност, попут аустарлијске жабе.

Та жаба носи своје младе у желуцу и зато би могла да научницима укаже на начин лечења чира.

Добар је и пример јужноафричке антилопе плавих леђа, која би могла да знатно допринесе унапређењу туризма.

Док, већина врста неизбежно одлази у прошлост, постоје и ретки изузеци "васкрсења" који уливају наду - попут џиновског гуштера са Канарских острва који је пононво виђен у Ла Палми после равно 500 година.

Одушевљење је изазвала и зелена лептирица са Хаваја коју су научници већ били прогласили изумрлом, када је пре пар година изненада упала у мрежу научника.

Према речима Мајка Хофмана, који изводи глобалне пројекте за Међународни савез за очување природе, научници морају да буду веома опрезни кад неку врсту проглашавају изумрлом, јер се ту ради о коначној "пресуди".

"Вероватно изумрла" је категорија, која је толико широка да не укључује ни белог детлића, птицу која је последњи пут виђена у Арканзасу (САД) 2004. године.

"Тај детлић никада није уврштен на листу 'вероватно изумрлих' зато што га научници виђају на сваких 20 до 30 година на Куби", истакао је Хилтон-Тајлор.

Уједињене нације су прошле године саопштиле да ће за пар деценија бити угрожена готово трећина животињских врста на свету у случају да температура на Земљи порасте за један Целзијусов степен.

У извештају Стјуарта Бучарта, експерта за птице из 2006. године, стоји да је од 1500. године до данас нестало 150 врста птица, што значи да су нестајале по стопи од 0,3 одсто годишње.

УН пак процењују, у недавно обелодањеној студији, да ће у будућности биљне и животињске врсте нестајати много брже него што су откриване - по три на сат.