Депресија може бити опасна по живот

Тим медицинског факултета Вашингтонског универзитета, који је предводио др Роберт Карни,  започео је истраживање на 333 депресивна и 383 недепресивна пацијента, који су недавно преживели срчани удар и пратио их је током 30 месеци.

Пошто су узети у обзир неки фактори који би могли да буду од утицаја на резултате, испоставило се да срце депресивних испитаника има бржи ритам него срце испитаника који нису патили од депресије током ноћи (70,7 према 67,7 откуцаја у минуту), као и током дана (76,4 према 74,2 откуцаја).

Током периода праћења умрла су 33 пацијента са депресијом (9,9 одсто) и 14 недепресивних пацијената (3,7 одсто). Двадесет четири смртна случаја (73 одсто) међу депресивним и десет смртних случајева (71 одсто) међу пацијентима без депресије оквалификовани су као вероватна последица кардиоваскуларних узрока.

Тим др Карнија је констатовао да су најбоље изгледе за преживљавање имали пацијенти који нису патили од депресије и имали спорији срчани ритам, а најгоре пацијенти који су патили од депресије и имали бржи срчани ритам.

Када су сви фактори узети у обзир, испоставило се да већем ризику од смртног исхода код пацијената који су преживели инфаркт независно доприносе депресија и убрзани срчани ритам током ноћи, али не и током дана.

Амерички истраживачи напомињу да сметње при спавању, које често имају депресивне особе, могу да помогну да се објасни веза између убрзаног срчаног ритма током ноћи и морталитета.

Има индиција и да нагло буђење из сна, као последица убрзаног срчаног ритма, може да испровоцира симптоме исхемије (ограничења у снабдевености ткива крвљу, односно кисеоником) и абнормалног ритма срца код оболелих од срчаних болести.