Предвиђање вулканских ерупција

Користећи стене пореклом са Етне на Сицилији, научници су утврдили да симулације вулканских активности у умањеним размерама, могу да одговарају реалним догађајима.

Пукотине које су у лабораторији дугачке око пола сантиметра, одговарају пукотинама од око 200 метара у природи.

Активни вулкани производе мешавину сеизмичких сигнала или мале земљотресе који могу наговестити ерупцију, али је тумачење њиховог значаја изузетно тешка.

Способност да се анализирају ти сигнали у вештачким условима и разумевање како настају услед дејства ветра, паре, гаса или магме која навире кроз пукотине у стенама, представља огроман корак напред.

Научници су направили услове високог притиска какви одговарају унутрашњости вулкана пропуштајући воду кроз провушене базалтне цилиндре, под притиском који влада на дубини од два и по километра, а онда је нагло испустили.

"Ерупције можемо боље да предвидимо, као и различите циклусе ерупције са већом временском прецизношћу јер боље разумемо физичке механизме", рекао је Филип Бенсон са Универзитета у Лондону.

Луиђи Бурлини из Института за геологију у Цириху и Ђулио Ди Торо са Универзитета у Падови објаснили су да такви експерименти омогућавају да се механизми проучавају независно, допуштајући научницима да идентификују различите "инструменте" у сеизмичком "оркестру".

"Схватање механизама омогућиће прецизније предвиђање интензитета и времена вулканских ерупција, тако да ће раним упозорењем моћи да се спаси више живота", навели су Бурлини и Ди Торо.

Одвојено истраживање карипског вулкана на острву Монсерат, који је непрекидно активан од 1995. године, сугерише да су вулкани компликованији него што се мислило.

Уместо да се накупља у дубини, као што се раније веровало, магма под притиском је испуњавала вулкан узастопно више пута, изазивајући повремене ерупције, обаснио је британски тим стручњака.