Контрола незаразних болести

"Настанак болести су кључни фактори ризика, на које се може утицати добром превенцијом. Елиминацијом фактора ризика те болести могу се предупредити, а могу се променити и карактеристике оболевања грађана Србије", рекла је помоћница министра здравља др Ивана Мишић.

Мишићева је подсетила да је Министарство здравља окупило тим стручњака који је радио на припреми стратегије, руководећи се кључним документима Светске здравствене организације (СЗО) из те области, а имали су и помоћ представника СЗО. На тај начин је стручни тим дошао до нацрта стратегије, који је од маја на јавној расправи.

Тренутно је фаза финализације Стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести. Усвајање документа је важно због одговарајућег приступања превенцији.

Учесници скупа су подсетили да Стратегија представља унапређења здравља становништва, деце и одраслих. Усмерена је на групе и појединце са повећаним ризиком од настанка хроничних незаразних болести, као и на већ оболеле од тих болести којима су неопходни ефикасно лечење и одговарајућа нега.

Главни циљеви стратегије су значајно смањење оболевања и умирања становника Србије од ХНБ, побољшање њиховог квалитета живота и смањење неједнакости у здрављу.

Акција друштва треба да буде усмерена на факторе ризика и социјално - економске детермнинанте здравља, али и на јачање здравственог система Србије како би био у стању да одговори на све веће оптерећење становништва хроничним незаразним болестима.

Стратегијом су обухваћене кардиоваскуларне болести, малигни тумори, дијабетес, хронична опструктивна болест плућа и болести мускулоскелетног система без повреда.

Иницијативу за развијање стратегије покренуло је Министарство здравља Србије. У њеној изради учествовали су чланови Републичке стручне комисије за превенцију хроничних незаразних болести.

Стратегија је развијена кроз консултативни процес са експертима Светске здравствене организације, националним експертима, невладиним организацијама и другим заинтересованим, од децембра 2006. до априла 2008. године.

Становништво Србије је највише оптерећено хроничним незаразним болестима, а узроци смрти су готово идентични водећим у развијеним деловима света.

Болести срца и крвних судова и малигни тумори чинили су више од три четвртине узрока смрти у Србији у 2006, у структури морталитета болести срца и крвних судова чиниле су више од половине свих смртних исхода, док је скоро свака пета умрла особа била жртва малигног тумора.