Витамин Ц и ефекат хемотерапије

Група научника на челу с др Марком Хинијем из њујоршког центра за рак дошла је до закључка да допунски препарати витамина Ц могу да умање ефикасност лекова против рака, испитујући у лабораторији дејство хемотерапијских лекова на канцерогене ћелије претходно обрађене дехидроаскорбинском киселином, једним од облика витамина Ц.

Испитивање је показало да сви тестирани антиканцерогени лекови, међу којима је и често коришћен "гливек" (познат и као "иматиниб"), нису толико ефикасни, односно да убијају 30 до 70 одсто мање ћелија људског тумора него што је уобичајено уколико се примене на ћелије које су претходно обрађене дехидроаскорбинском киселином.

Такође, када су хумане ћелије рака убачене у тело лабораторијских мишева, испоставило се да тумори брже расту уколико је животињама два сата пре хемотерапије даван допунски витамин Ц.

Осим на "гливек", тестирано је дејство витамина Ц на још четири хемотерапијска медикамента - "доксорубицин", "цисплатин", "метотрексат" и "винкристин".

Доктор Хини истиче да за негативно дејство Ц витамина на ефекат хемотерапије изгледа нису одговорна његова антиоксидантна својства, већ вероватније заштитни ефекат овог витамина на митохондрије, које обезбеђују енергију за рад свих ћелија па и канцерозних.

Хемотерапијом се оштећују митохондрије канцерозних ћелија, које у тим условима могу да пошаљу ћелији сигнал да треба да умре, што је један од начина на који ова терапија делује у броби против рака.

Штитећи митохондрије витамин Ц омета пуно дејство хемотерапије. Овај налаз представља најновији прилог контроверзи око деловања витамина Ц на рак.

Седамдесетих година прошлог века амерички нобеловац Лајнус Паулинг је пропагирао идеју да се овим витамином лечи рак, међутим, потоње студије у којима је оболелим пацијентима орално даван витамин Ц нису поткрепиле то мишљење.

Августа ове године, међутим, објављени су резултати истраживања спроведеног на Америчком националном институту за здравље, по којима високе дозе витамина Ц у облику ињекција значајно успоравају брзину раста тумора код екперименталних мишева.