Епидурал ублажава бол

Већина будућих мајки поставља себи питање да ли је боље примити анестезију или не и која би врста анестезије била одговарајућа, јер их има више врста, али ретко која жена има представу о томе која је врста мање опасна, а притом ефикасна.

За порођај се, углавном, везују аналгезија и анестезија.

Аналгезија значи ублажавање бола или тегоба без губитка свести и та метода се врши помоћу пилула, капсула, ињекција, ректално или инхалирањем. Будући да је породиља при свести, у стању је да активно учествује и да свој допринос током порођаја.

Гинеколози кажу да аналгезијом, породиљи остаје моторна снага, али не осећа бол. Ради се о савременом тренду у акушерству и није новина ни у свету нити код нас.

Епидурална аналгезија има своје предности, али и недостатке, јер се даје специјалним катетером у епидурални простор кичмене мождине и убризгава се током порођаја.

Да би епидурал могао безбедно да се примени, код пацијенткиња мора да постоји нормалан механизам порођаја који подразумева адекватно ширење грлића материце, потиљачни положај плода који не сме да буде крупан.

Гинеколог заједно са анестезиологом и анестетичаром одлучује да ли ће се дати епидурал, јер они прате виталне параметре, при чему жена не сме да има деформитет кичменог стуба, да буде претерано гојазна и не сме да има изразито висок крвни притисак.

Доктор поставља индикацију за ту аналгезију, мада епидурал може да се добије и на захтев жене, али само када то одобре акушер и анестезиолог.

За време анестезије пацијент се налази у делимичној или потпуној несвести. Анестезија се даје поткожно, ректално или инхалирањем.

Епидурална анестезија добила је још безболнију верзију. Начин регулисања анестетика одређује се према свакој породиљи зависно од интензитета њеног бола.

Поступно се убризгава локална анестезија породиљи кроз пластичну цевчицу у простор око тврде овојнице леђне мождине, а сврха је "умртвити" доњи део тела код трудница.

Нова метода епидуралне анестезије, тврде лекари, је боља јер неке жене код којих се примени њен класични облик понекад ипак могу осећати снажне болове.

Током класичне методе женама се најпре даје инекција са анестетиком, а затим се у леђну мождину уведе цевчица која повремено, у тачно одређеним интервалима пушта одређену дозу лека који би требало да смањи болове.

Проблем је, тврде лекари, у томе што пацијенткиње од тренутка када се отпусти одређена количина лека за ублажавање болова, морају да сачекају 10 минута да она почне да делује.

Све чешће се као решење нуди и лумбална блокада, која такође мајци дозвољава да остане свесна, а да при том не омета дисање детета.

Карактеристике овог типа анестезије су да је краткотрајна и једноставна. Док породиља седи на ивици кревета, анестетичар забада танану иглу у кичму између два доња пршљена и убризгава малу количину анестетка. Када се игла извади тегоба нестаје.

Свега око 0,8 одсто жена не добије терапију и то су оне које не стигну да дођу до болнице, већ се породе кући или током пута или жене код којих порођај иде тако брзо да би лекови деловали тек након порођаја.

У иностранству градови имају велики број породилишта, па у некима дневно буду свега два порођаја и ту анестезиолози могу да се посвете свакој породиљи.

Епидурал у тим земљама увећава цену породаја, па је у интересу болнице да ту услугу понуди свакој породиљи.