Убрзати преговоре о клими

Та организација за очување животне средине саопштила је да су посматрања леденог покривача и његове дебљине показала да су оба на рекордно ниском нивоу већ другу годину за редом, што показује наставак тренда који би могао да буде "катастрофалан" за поларни живот и да убрза глобално загревање.

"Ако се узме у обзир смањена дебљина леда, вероватно ове године има мање леда на Арктику него било које године од када је почело посматрање", рекао је Мартин Сомеркорн, саветник за климу у Светском фонду.

Сомеркорн је такође рекао да је ово прва година да су северозападни пролаз изнад Северне Америке и североисточни пролаз изнад Русије оба без леда.

Прошлог месеца научници са универзитета Трент у Онтарију у Канади су саопштили да се један део ледењака скоро величине Мехнхетна отцепио од острва Елсмир на северном Арктику у Канади, као још једна индикација о томе како топлије температуре утичу на промену поларне границе.

"Већ постоје знаци да дивље врсте као што су поларни медведи осећају негативне ефекте климатских промена у којима еродира ледена платформа од које зависе", рекао је Сомеркорн.

Он је рекао да ове промене утичу и на народ који живи на Арктику и који традиционално зависи од здравих екосистема.

Арктички лед се по правилу топи преко лета а преко зиме се поново замрзне, међутим, последњих године више леда је изгубљено у мору и све мање се поврати преко зиме.

Лед одбија топлоту сунца, а отворени океан апсорбује вишак топлоте, што значи да топљење леда убрзава загревање у другим деловима света.

"Како се лед топи, воде Арктика апсорбују више топлоте што доприноси глобалном загревању.

То није само проблем за Арктик, него је то глобални проблем и захтева глобални одговор", рекао је Сомеркорн.

Међународна организација је позвала владе у свету да убрзају преговоре о клими и обезбеде да се Кјото споразум о ограничењу гасова који изазивају ефекат стаклене баште замени новим споразумом на самиту УН о клими, у Копенхагену у Данској, у децембру 2009. године.

Сателистска мерења леденог покривача су почела 1979. године.