Оболеле од хепатитиса Ц вреба и дијабетес

Необично колебање нивоа шећера у крви, то јест глукозе, често и лако се не оцењује као опасно код пацијената са хроничном инфекцијом вируса хепатитиса Ц, навео је доктор Минг-Ланг Ју, аутор истраживања спроведеног на Тајвану.

Пажљиво праћење нивоа глукозе веома је важно током лечења особа са хепатитисом Ц.

Тим који је предводио доктор Ју, анализирали су податке о количини шећера у крви код 522 особе са хроничним хепатитисом Ц и контролне групе у којој је било више од 440 испитаника који нису боловали од хепатитиса Ц.

На основу резултата оралног теста толеранције глукозе и након елиминације оних за које се знало да имају дијабетес, нешто више од трећине, 34,2 одсто особа из групе са хепатитисом имало је резултате у границама референтних вредности, док је готово 43 одсто пацијената имало смањену толеранцију глукозе, а чак 23 одсто неоткривен дијабетес.

У контролној групи, готово 65 одсто имало је нормалан ниво шећера у крви, нешто више од 32 одсто смањену толеранцију глукозе, док је код 2,9 тестом откривен дијабетес.

Наследни фактор, мушки пол, напредни стадијум хепатитиса и старост, повећавали су ризик од поремећаја нивоа шећера у крви, показале су додатне анализе.

Два мерења нивоа глукозе, било узастопна, било са паузом, у којима је у крви измерено више од 200 милиграма по децилитру, нису довољна да потврде нерегуларност количине шећера у крви код особа оболелих од хепатитиса Ц, истакао је доктор Ју.

"Како су породична историја, резистентност на инсулин, старост и гојазност фактори ризика који се доводе у везу са дијабетесом код оболелих од хепатитиса Ц, препоручујемо да они са хроничним хепатитисом Ц, старији од 40 година, ураде орални тест толеранције глукозе, као и гојазне особе и сви они чији сродници већ болују од дијабетеса", саветовао је доктор Ју.