Марковић (Фактор стабилности) и Марсенић (Аутентична десница) о ЕУ, Русији, КиМ, демографији и постизборној комбинаторици

Аутентична десница: Прекинути преговоре са ЕУ, решење су билатерални споразуми по моделу Швајцарске

Представник листе "Аутентична десница" Предраг Марсенић истакао је да се та коалиција залаже за прекид преговора о чланству са Европском унијом, наводећи два кључна разлога: однос према Косову и Метохији и тренутну геополитичку ситуацију.

"Јасно је да у поглављу 35 стоји оно што ми не можемо никако да прихватимо, а што је на путу ка Европској унији, дакле признање Косова и Метохије. Нажалост, та политика се овде води практично од 2008. године", изјавио је Марсенић. Подсетио је на пребацивање разговора из Уједињених нација у Европску унију, долазак Еулекса и визну либерализацију из које су, како каже, Срби са Косова били избачени, јер нису могли слободно да путују са српским пасошима. Марсенић је критиковао и Српску напредну странку, наводећи да су при доласку на власт 2012. године обећали поништавање Бриселских споразума, али да су их ипак прихватили, што је довело до данашњег "крешенда те политике".

Као други важан разлог против чланства у ЕУ, Марсенић је навео геополитичке околности, међу којима су притисци за увођење санкција Русији, повољна цена гаса и заштита коју Русија пружа Србији у Савету безбедности Уједињених нација.

"Јасно је да оног тренутка када желите да будете део Европске уније, ви морате да се ускладите са њиховом међународном политиком. А управо тај склад би биле и санкције Руској Федерацији. И на крају, оно што је веома важно, у последњих неколико месеци, Европска унија има врло тешку реторику према Русији, и све личи на то да се припремају за неку врсту рата. Ми сматрамо да Србија у томе никако не сме да учествује", нагласио је Марсенић, додајући да су међу разлозима против ЕУ и мигрантски проблем, као и питање комплетне домаће привреде.

Уместо пуноправног чланства, Марсенић предлаже сарадњу кроз билатералне уговоре, наводећи примере Исланда, Велике Британије, Норвешке и посебно Швајцарске.

"Оно што нама највише личи на могућност коју бисмо ми могли да применимо су билатерални споразуми које, рецимо, Швајцарска има појединачно у различитим областима са чланицама Европске уније, као и са Европском унијом у целини. Зашто ми не бисмо били нека Швајцарска, зашто ми не бисмо направили бољу, ефикаснију, паметнију државу него што је данас имамо? Ја мислим да је то сасвим могуће", поручио је Марсенић, и изразио уверење да је Србија између два светска рата економски била изузетно уређена земља са седам савремених фабрика авиона. Он је додао и да Србија мора имати најбоље могуће односе са САД, које, како каже, уговором потписаним са Руском Федерацијом пре два дана желе да се извуку из рата, те да истовремено треба наставити добре односе са Русијом.

СПС: Дипломатски "троножац" и економски парадокс санкција

Представник Социјалистичке партије Србије Угљеша Марковић истакао је да питање односа према Руској Федерацији директно задире у очување територијалног интегритета и суверенитета земље, подсетивши да је Русија, уз Кину, "кључни партнер Србије у спречавању уласка лажне државе Косово у међународне институције попут Интерпола". Ипак, Марковић наглашава да Србија своју спољну политику треба да поставља на ширу основу.

"То је троножац на којем би ми требало да покушамо да успоставимо још боље дипломатске односе и са Сједињеним Америчким Државама", објаснио је Марковић.

Говорећи о захтевима за увођење санкција Москви, он је указао на политичко лицемерје колективног Запада, наводећи пример деловања Вашингтона: "Када већ говоримо о санкцијама које се траже за Руску Федерацију, ја ћу вас сада само подсетити да је то политичко питање. Ми га сводимо на економско, а оно је чисто политичко. Сједињене Америчке Државе су на руски дизел укинуле санкције. За 24 сата је руски дизел стигао у Америку, што значи да Американцима не смета руски дизел. Зашто би нама сметао руски гас?", каже Марковић.

Додао је да Србија управо захваљујући оваквој политици неувођења санкција остварује знатно повољнију цену гаса у односу на све друге државе. То, према његовим речима, директно подиже конкурентност домаће привреде и доноси ниже трошкове како за индустрију, тако и за грађане.

Положај Срба на Косову и Метохији: Дипломатски канали, унутрашње јединство и опречне стратегије опстанка

На питање водитељке како конкретно помоћи српском становништву на Косову и Метохији које се последњих месеци суочава са свакодневним хапшењима, тортуром и укидањем институција, говорници су изнели детаљне планове својих листа, признајући да је ситуација на терену изузетно тешка и сложена.

Угљеша Марковић је констатовао постојање деценијских двоструких аршина "колективног Запада” и ЕУ према српским интересима, додајући да ситуација на КиМ "у сваком случају није као у централној Србији”.

"Ништа није лако. Мислим да ми пре свега треба да водимо рачуна како да им не одмогнемо на првом месту, а онда да тражимо све могуће, и дипломатске, али и друге канале, да неколико радимо на томе да они остају доле, да доле живе и да им помажемо", изјавио је Марковић. Он је нагласио важност економског улагања и привреде, иако Приштина одбија разговор, као и потребу да се на сваком месту принципијелно указује на последице понашања привремених институција и нерешене нападе на Србе.

Марковић је поручио да Србија мора да настави борбу упркос ограниченим капацитетима и да увек буде за преговарачким столом.

"И када говорите и о стратешком дијалогу са Сједињеним Америчким Државама, ми морамо да будемо увек за оним столом где се говори о нама. Колико год нам то не пријало, мислим да је боље да смо за тим столом, да разговарамо и да се боримо за тим столом и да покушавамо да наше интересе, колико је то могуће, дипломатским путем остваримо. То се показало да је могуће. 28 земаља је повукло признање лажне државе Косово док је Ивица Дачић био министар спољних послова. И то је доказ да, без обзира што можда нисмо велесила, ми смо успели по први пут у дипломатији да фактички успоставимо ту формулацију повлачења признања које до тада није постојало", истакао је представник СПС-а, позивајући на друштвено уједињење око кључних тема као што су Косово и Метохија, Република Српска и поштовање Дејтонског споразума.

Предраг Марсенић оштрије је сагледао тренутну ситуацију, оцењујући да је положај Срба пре 20 година био знатно бољи јер су тада имали своју полицију, судство и цивилну заштиту, док данас имају само здравство и школство. Према његовим речима, Београд је у протеклих 15 година дао "болне уступке да би постао део неке организације која је питање шта ће са том организацијом бити сутра”.

Као решење, Марсенић је представио свеобухватни план коалиције Аутентична десница, који се темељи на три фактора: чињеници да демографски највећи део света не признаје самопроглашену независност Косова, Резолуцији 1244 и Србима на КиМ као реалности на терену.

"Ми се залажемо да вратимо наше преговоре из Европске уније, која очигледно по питању Косова није била наш пријатељ, у Савет безбедности Уједињених нација. А када говоримо о економији, оно за шта се ми залажемо, о чему не можемо баш много јавно да говоримо, то је покушај куповине одређених фирми које су пре тога биле наше, преко одређених офшор компанија где се траг не може довести до Србије. На тај начин запошљавамо Србе у тим фирмама и помажемо им економски", рекао је Марсенић.

Марсенић је додао да је неопходно индиректно помоћи Србима да кроз изборе на КиМ, без обзира на њихову нелегалност, изборе своја права и сачувају се на својим огњиштима, уместо да им се званично каже да признају албанске институције у које их је, како тврди, "предао погрешним преговорима Александар Вучић”.

"Потребно је да Србија ојача као држава. Потребно је да се практично поништи француско-немачки споразум због тога што је противуставан. Данас ми не смемо да идемо у никакве ратове. Ми не смемо више уступака да дајемо од онога што смо дали. И због тога инсистирамо да не треба да постанемо део Европске уније, јер они од нас траже те уступке. Они траже, и верујте ми, траже и званично. То је рекла Урсула фон дер Лајен. Званично се тражи признање Косова и Метохије", закључио је Марсенић.

Будућност региона: Наслеђе деведесетих, односи са суседима и заједнички демографски слом

Улазећи у тему регионалних односа, водитељка је констатовала да је СПС на неки начин био учесник свих дешавања која су обележила регион у последње три деценије. Угљеша Марковић је подсетио да је једна од кључних тековина тог периода управо Резолуција 1244, као заоставштина некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.

"У јако тешким, поготово геополитичким, једном униполарном свету, ми смо успели тада да се изборимо за Резолуцију 1244 која гарантује управо да је Косово и Метохија у саставном делу Републике Србије, нажалост, наравно, после агресије НАТО пакта на нашу земљу", рекао је Марковић.

Као припадник нове генерације политичара, Марковић је нагласио да Србија нема луксуз да размишља о новим сукобима, већ да мора бити окосница стабилности на Балкану кроз економско повезивање и посвећеност традиционалним пријатељима.

"Имамо у региону и те како земље које су пријатељски настројене према нама, као што је, на пример, Румунија. Можда ми нисмо довољно свесни тога. Румунија није признала лажну државу Косово. С њом никада нисмо ратовали, исправте ме ако грешим. Тако да, и те како бисмо можда могли мало више да се посветимо таквим земљама и сарадњи са њима, наравно, не одбијајући а приори и ове друге", истакао је Марковић. Он је додао да је кључ у развоју економије и повезивању младих генерација кроз културу, науку и образовање.

Учесници су посебну пажњу посветили дубокој демографској кризи на Балкану. Марковић је упозорио на високу стопу морталитета у целом региону – укључујући Хрватску, Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију, па и Албанце на КиМ – наглашавајући да у деловима попут Славоније "сад нема ни Срба ни Хрвата”.

Статистика беле куге, меритократија и унутрашње политичке размирице

Реагујући на демографске теме, Предраг Марсенић из "Аутентичне деснице" изнео је забрињавајуће историјске и савремене податке:

"1923. године стопа фертилитета је била 4,77 међу Србима, и тада нас је било негде око, близу 6 милиона. У исто време, у Турској је живело 13 милиона људи. Данас у Турској живи 86 милиона људи, нас има 7 милиона. Наравно, узрок и тога што се нама дешавало је свакако и оно што смо доживели у Другом светском рату као стравичан геноцид", навео је Марсенић, додајући да би Срба данас по природним показатељима требало да буде 30 милиона. Он је упозорио и на старење становништва, наводећи да је 1968. просечна старост била 25 година, док је данас 44 године, уз напомену да је тренд лош у целој Европи.

Када је реч о Србима у региону – при чему Марсенић наглашава да "не рачуна Србе на Косову у регион, то је Србија" – кључни приоритет за Аутентичну десницу је одбрана права Срба у Републици Српској услед покушаја Запада да после 31 године измени Дејтонски споразум, као и заустављање масовног исељавања.

"Да бисмо то могли, ми морамо да постанемо, пре свега, демократска држава са јаким институцијама. Сећате се, 2000-их година, сви се смејали Коштуници што је причао о владавини права, институције. Сад сви причамо о институцијама, зато што их немамо", изјавио је Марсенић. Он је као решење за останак младих понудио друштвену проходност и меритократију – владавину најбољих и најквалитетнијих кадрова који не напредују због партијске књижице већ због знања.

Осврћући се на статус Срба у Хрватској, Македонији и Црној Гори, Марсенић је оценио да је ситуација у Хрватској најтежа због ограниченог броја посланика у парламенту, упркос томе што Србија својим мањинама омогућава већу заступљеност у Скупштини. Међутим, он је изнео и оштру критику на рачун коришћења Срба из региона у унутрашњим политичким борбама у Београду.

"Оно што је јако, јако погрешно, не смемо користити те људе у нашим унутрашњим размирицама у Србији. Дакле, не можете користити Милорада Додика. Он је потпуно свестан да мора да сарађује са сваким ко је на власти у Србији. То је радио и са Коштуницом, то је радио и са Борисом Тадићем, то ради сада и са Александром Вучићем", рекао је Марсенић, позивајући на спуштање тензија са Црном Гором и БиХ, али и на инсистирање на историјској истини да у Сребреници није било геноцида, јер "свако ко инсистира на тој причи да то јесте геноцид, он је у ствари прави увод у нове ратове".

Као позитиван пример политичке помоћи Србима у Црној Гори, Марсенић је навео логистичку подршку српским странкама током литија и избора, али је упозорио: "Али опет, не да користите господина Кнежевића да овде напада било кога из опозиције. То је погрешно. Ми морамо се сагласити око тог минимума неког достојанства и око минимума наших националних интереса, а то је да ми те Србе ван Србије не користимо у нашим обрачунима у Србији."

На директно питање водитељке да ли сматра да се Срби из региона користе у овдашњим политичким размирицама, Угљеша Марковић (СПС) је одговорио да то није приметио, али је упозорио на опасност претходно изречених тврдњи.

"Прво, мислим да је јако опасна изјава да, колико год она лепо звучала, било ког политичког субјекта да каже да је држава слала неке људе доле, у другу земљу, у току одржавања њихових избора. То би фактички било мешање у туђе изборе. Тако да мислим да, без обзира да ли сте део владајуће већине или опозиције, таква изјава може да буде јако опасна. Зато бих ту врло био опрезан када дајем такве квалификације", нагласио је Марковић.

Представник СПС-а је закључио да је суштина у заједничком дефинисању српских националних интереса, док унутрашња партијска трвења види као уобичајену појаву: "Унутар, политичка преверења, партијска, су увек била и биће. Знате, то сад можемо сви да кажемо овде: не, ово није у реду, оно није у реду. Тога је увек било и тога ће увек бити. И то се зове политика."

Настављајући дискусију о стратешким циљевима земље и заједничким националним интересима, Угљеша Марковић из СПС-а је рекао како је неопходно постићи консензус свих кључних чинилаца у држави.

"С једне стране, ви имате пет стубова, ајде да кажемо, сваког друштва. И врло је важно да тих пет стубова заузму став. Значи, један од тих стубова јесте наша интелигенција, јесте наш универзитет, између осталог, јесте Српска православна црква, јел' тако? Ми морамо да имамо став, политички субјекти, односно политичке партије такође, ми морамо да имамо став да се усагласимо око тога шта су то наши државни национални интереси", објаснио је Марковић.

Он је истакао да се то односи на теме Косова и Метохије, Републике Српске и Сребренице – за коју је поновио лични став да тамо није било геноцида, али је напоменуо да грађани морају бити свесни да се за такву тврдњу у БиХ или Црној Гори кривично одговара. На опаску Марсенића да се у Хрватској кривично одговара ако се помене Крајина и на питање о геноциду у Јасеновцу, Марковић је потврдио: "Ми мислимо да јесте", подсећајући да се СПС принципијелно одредио према том питању кроз сопствене скупштинске резолуције.

"Али морамо да се договоримо сви заједно шта је то што је за нас приоритет, шта је то што су смернице које желимо. И наравно, не можемо сад да кажемо: 'Е, ми више не желимо да сунце излази на истоку, желимо на западу.' То се променити неће. Али ајмо да видимо у односу на то шта су наши циљеви као друштва, као државе, ајмо онда ка тим циљевима да идемо заједно. И наравно, не морамо ми свима да причамо шта су наши циљеви, шта је наша стратегија и тактика за остваривање тих циљева. Не морамо то да идемо на сав глас да причамо. Него, ајмо да радимо на томе", закључио је представник СПС-а, подвлачећи да су све ове теме узалудне уколико се друштво не посвети проблему наталитета и очувању породице.

Аутентична десница: Статистика геноцида у НДХ и права већине у Црној Гори

Реплицирајући на претходне тврдње о логистичкој помоћи Србима у Црној Гори, Предраг Марсенић је нагласио да је само цитирао изјаве Вучићевих коалиционих партнера који су јавно говорили о свом ангажману на тамошњим изборима, оцењујући да у слању материјалне или контролне помоћи не види никакав проблем. Марсенић је подсетио и на дугогодишњи проблем у којем велики део грађана пореклом из Црне Гори није имао право гласа, ни на последњим изборима, ни у моменту проглашења црногорске независности.

"Ја апсолутно не спорим, Црна Гора је била држава и пре Србије и ако жели, треба да буде држава", рекао је Марсенић, али се водитељка Драгаш надовезала констатацијом да се мора поштовати чињеница да се преко 20 процената грађана тамо изјашњава као Срби.

"Па то је број значајно већи. То је број значајно већи и више од половине, па 30 и нешто процената", реаговао је Марсенић, на шта је уредница додала да већина грађана Црне Горе говори управо српским језиком.

Као кључни корак ка суочавању са прошлошћу, представник Аутентичне деснице је истакао значај предложене резолуције о геноциду: "И због тога је предложена резолуција о геноциду у НДХ. Не у Јасеновцу, него у НДХ. Наравно, Јасеновац је пример тог геноцида, али мислим да је свима јасно да је тамо, не само у Јасеновцу, него у читавој НДХ, побијено неколико стотина хиљада људи."

Марсенић је изнео и сопствену статистичку рачуницу о губицима српског становништва: "Ја сам отприлике рачунао једном, пошто сам математички статистичар, па ме је интересовало. Дакле, у Другом светском рату нестало је негде око 1.200.000 Срба и то је минимални број који је нестао. Могуће је да је стопа фертилитета била већа од 1931. до 1941. Могуће је, значи, ја сам рачунао просечну стопу фертилитета, дакле просечан број људи који се родио, а тад је био бејби бум у читавој Југославији. Тако да, значи, тај број може ићи чак и до милион и по. Ви онда видите размере тог геноцида."

Аутентична десница: Сребреница је злочин из одмазде, Србија је највећа жртва распада СФРЈ

На питање због чега у Србији не може да се усвоји резолуција о геноциду у НДХ, Предраг Марсенић је оценио да је то питање за актуелне власти, наводећи да је коалиција коју представља потписала сагласност и хтела то да стави на дневни ред, али да постоји "нека врста страха". Он је критиковао и раније уздржаности највиших државних званичника према овој теми, истичући да се будући односи у региону морају развијати искључиво на бази истине.

"Истина је да је то био геноцид. И намера Хрвата, тадашњих усташа, је била да очисте српски народ са територије тадашње Хрватске. Они нису очистили само Србе. И Италијана, 300.000 је нестало тада. Негде око, између 10.000 и 18.000 је убијено, а остали су отишли у Италију [...] И сада, нико њима реч није рекао оног тренутка кад су улазили у Европску унију. Нико није рекао: 'Е, шта је са Олујом и зашто славите протеривање?' Значи, ви славите завршетак једног страшног геноцида над српским народом, а то је протеривање 1995. људи из Крајине, и нико им ништа не каже", упозорио је Марсенић, додајући да у односима мора постојати узајамно поштовање.

Марсенић је повукао паралелу и са другим историјским догађајима поводом наметнутог наратива из Брисела: "Ако неко нама жели да наметне причу о геноциду у Сребреници, онда ја увек постављам контра питање: да ли су онда партизани извршили геноцид у Блајбургу? Да ли је тих 10.000, 12.000, 15.000, 18.000 усташа који су убијени у Блајбургу, да ли је над њима извршен геноцид? Ако је ово био геноцид. Јер је 77 одсто људи који су убијени у Сребреници, страдали на овај или на онај начин, су били припадници муслиманске војске Босне и Херцеговине." Он је подсетио и на болно питање у јавности: "Зашто нема мајки Јасеновца, а има мајки Сребренице? Па зашто су мајке Јасеновца убијене? Разумете? Тако да, та прича о геноциду не стоји."

Представник Аутентичне деснице је нагласио да у Србији постоји општа сагласност да се у Сребреници догодио тежак злочин, дефинишући га прецизније: "Дефиниција као злочин из одмазде. Јесте био злочин, да, то јесте тако [...] Тамо су неки људи убијени без суда, без правде, то је погрешно. Ми то признајемо. Али да ли ћете наћи сваког политичара, рецимо у Босни и Херцеговини, који ће рећи: 'Злочин је био и Кравица. Злочин је био и оно што се дешавало у Братунцу.' Или Олуја да је етничко чишћење? Не, они славе ту акцију."

Осврћући се на шири контекст изласка Србије из југословенског експеримента, Марсенић је подвукао историјске чињенице: "Србија је у тадашњу Југославију унела Македонију, Косово и Метохију, Црну Гору, Банат, Бачку, Барању и Срем, и један део општина у Босни и Херцеговини. И Србија се као таква уједила са државом Словенаца, Хрвата и Срба. Дакле, Словенци су имали право на оцепљење и своју државу. Хрвати су имали право на своју државу. Ево, и муслимани су тражили право на своју државу. Само Срби на тој територији нису права ни на шта имали. Није логично, разумете? Дакле, кад гледамо распад Југославије и све оно што се дешавало у међувремену, јасно је да смо ми ту у ствари највећа жртва били."

СПС: Економска сигурност за мајке и повратак породице као гарантног стуба друштва

Одговарајући на питање водитељке да ли су досадашње државне стимулативне мере за подстицај наталитета довољне, Угљеша Марковић из СПС-а је констатовао да чаробна формула не постоји, али да је финансијска подршка породицама са децом кључна јер младим брачним паровима доноси врсту сигурности. Ипак, додао је да само економски моменат не може решити кризу, што илуструје чињеница да развијене земље Европске уније имају већу стопу морталитета од наталитета, док се у срединама са нижим стандардом рађа више деце.

"Плашим се да смо породицу негде оставили по страни. Морамо породицу, она је по оном што она јесте по својој дефиницији, а то је основна јединица сваког друштва, морамо да је вратимо, она мора да буде тај гарантни стуб нашег друштва, морамо да афирмишемо породицу", нагласио је Марковић. Он је изразио незадовољство медијским форматима на телевизијама који промовишу вредности којима ту није место, додајући да се овај проблем може решити на другачији начин.

Као конкретне државне мере, Марковић је навео разматрање модалитета за обезбеђивање пензија мајкама са више деце.

"Морамо да покушамо да видимо на који начин ћемо, да ли је то гарантована пензија мајкама са троје, четворо или петоро деце, макар минимална пензија [...] Или на четврто дете, о томе се сада већ говори, се добија одређени стаж. Али да видимо који би то био минималан, да кажемо, мајке које роде троје деце, уз одређену врсту, на пример, година радног стажа, који би то био ред величина, да ли је то 15 година радног стажа, да она може да има загарантовано, на пример, право на пензију."

Представник СПС-а је нагласио да никога не осуђује, ни оне који децу не желе ни оне који, нажалост, медицински не могу да их имају, али да фокус мора бити на охрабривању породица да прошире родитељство, што захтева дугорочно стратешко деловање. Марковић је на крају излагања додао да је претходно, говорећи о пет стубова друштва који морају заузети став о националним интересима (интелигенција, универзитет, СПЦ, политички субјекти), изоставио Српску академију наука и уметности (САНУ), што је Марсенић прихватио.

Аутентична десница: Буђење свести, патриотизам и друштво позитивне селекције

Након духовите опаске водитељке да ће овај дугорочан посао тражити да СПС "опет буде на власти, јер су на власти већ 30 година", Предраг Марсенић из "Аутентичне деснице" констатовао је да су економски подстицаји добри и да дају одређене резултате, али да никада неће бити довољни сами по себи.

"Ми морамо да вратимо самопоуздање нашег народа и патриотизам. И ту долазимо, опет се враћамо на ово о чему смо причали. Ако ви не поштујете своје претке, ви практично немате будућност", упозорио је Марсенић, указујући на поражавајући однос према историјским личностима: "Ми смо имали прву жену песникињу 1402. године. Значи Јефимија, то је Јелена Немањић [...], она нема споменик у Србији. Ђурађ Бранковић нема споменик у Србији." На подсећање водитељке да га нема ни Милунка Савић, Марсенић се сагласио.

Представник Аутентичне деснице сматра да се деца од малих ногу морају васпитавати шта је истински патриотизам:

"Патриотизам је и кад имате више деце. Патриотизам је и кад не крадете. Патриотизам је и када волите своју државу, па не бацате папириће на улици. Све то, уз подстицајне мере [...] може постепено да доведе до неког резултата. Јер, видите, ви, ако имате мали број деце, сутра ће та деца бити угрожена неким мигрантима, или ће бити угрожена неким другим, јер их нема, једноставно. Неће имати ко да их брани."

Марсенић је подвукао да економија није најбитнија, већ свест у глави и души људи, али да је за извођење деце на прави пут неопходно изградити праведнији систем.

"Да бисте их извели на прави пут, ви морате да имате друштво позитивне селекције. Ми нисмо успели да направимо и даље друштво позитивне селекције. Ми од 1945. године, у једном кратком периоду, смо имали један део стручњака који су заиста водили неке фирме, да ли су били комунисти или нису били комунисти, али се та струка ценила. Данас ми то немамо. Значи, ми смо потпуно потонули у том смислу, и то је оно што морамо да вратимо. Дакле, друштво позитивне селекције, да ће људи знати да ће имати неку извесност у животу, и да ће знати, уколико су квалитетни, да ће имати и квалитетан живот."

Аутентична десница: Техничка прелазна влада са Студентском листом и смена режима

Представник "Аутентичне деснице" Предраг Марсенић јасно је поручио да се ова коалиција залаже за корениту промену власти, али пре свега за промену досадашње политике. Најављујући сигуран прелазак цензуса, Марсенић је изнео план за даље деловање након изборног дана.

"Сматрамо да је за нас, пошто ћемо прећи цензус, оно што је извесно, једна техничка сарадња са Студентском листом, на смени овог режима, пре свега Српске напредне странке, и постављању неке основе за нормалне демократске изборе за наредних 6 месеци, 9 месеци или годину дана", истакао је Марсенић.

Марсенић је нагласио да ће примарни циљ ове техничке прелазне владе бити правда, оптужујући актуелну власт за кршење Устава и медијске неслободе.

"Овде смо имали кршење Устава, овде смо имали и практично нешто што се зове државни удар у Скупштини Србије, који је извршила Ана Брнабић. Овде смо имали медијске неслободе, које су свеприсутне на медијима. Ви видите на медијима са националном фреквенцијом присуство једне странке, али нема оних осталих странака које учествују у том процесу. Дакле, сматрамо да је наш циљ у овом тренутку [...] да ћемо успети да изнесемо те основне постулате које смо себи задали, а то је: ослобађање медија, демократизација друштва, повратак институција, и на крају слободни избори", закључио је представник Аутентичне деснице.

СПС: Поштовање народне воље и Ивица Дачић као гарант стабилности у кризним временима

Реагујући на Марсенићеве оштре оптужбе о скупштинским дешавањима, Угљеша Марковић из СПС-а је кратко узвратио констатацијом да је "свашта могло да се види у Народној скупштини и од представника Аутентичне деснице", али је одбио да продубљује сукоб, истичући да жели да разговор приведе крају у конструктивном тону. Марковић је нагласио да је Социјалистичка партија Србије потпуно фокусирана на изборни дан,25. октобар, те да је кључна порука коју шаљу грађанима садржана у њиховом слогану – фактор стабилности.

"Мислимо да је стабилност нешто што нам је преко потребно. Стабилност морамо да сачувамо, како бисмо могли, без обзира на то шта буде била народна воља, она се мора поштовати, наравно, али веома је важно да сачувамо стабилност", изјавио је Марковић.

Марковић је подсетио да СПС дуже од три деценије траје на српској политичкој сцени са препознатљивом идеологијом и програмом, истакавши политичко искуство свог лидера као кључни адут за будућност земље.

"Имамо људе који су се показали на челу са нашим носиоцем листе, Ивицом Дачићем, који – итекако можемо слободно рећи – у овом моменту ретко ко може да каже да има толико политичко искуство и да је толико тога у политичком смислу, пре свега, прошао, да засигурно јесте човек који може у наредним годинама, посматрајући како на унутрашњем, али тако, опет се враћам и на геополитичком плану, да буде човек који може да Србију итекако изведе на прави пут", поручио је представник социјалиста.