Млади све мање заинтересовани за изборе - да ли појављивање политичара на друштвеним мрежама може то да промени

Иво Чоловић је гостујући у Београдској хроници навео да не постоји тако прецизан регистар који би могао да нам да слику демографског профила просечног бирача у Србији.

"Као што знате, постоји тајност гласања у Србији, ви ћете изаћи заокружити неки листић, неко ће вас у бирачком списку означити да сте гласали. У том бирачком списку има сасвим довољно података када се зна ко је тај ко је гласао али на жалост или на срећу како се узме тај бирачки списак није доступан широј јавности па самим тим и немамо прецизне податке како је ко гласао. Да ли више гласају млади или стари, да ли гласају више жене или мушкарци, образовани или мање образовани. То су неке ствари које морамо да сазнамо из истраживања јавног мњења", указује Чоловић.

Указује да код младих генерално постоји нешто мање интересовање за изборни и за политички процес како код нас тако и у свету.

Указује и да у узрасту од 18 до 29 година имамо најмање оних који су опредељени за неку политичку опцију или листу коју би заокружили на изборима, а највише оних који кажу да на изборе неће изаћи.

"Што потврђује ту тезу да млади у нешто већој мери избегавају изборе и да међу апстинентима има нешто више младих у односу на друге старосне категорије", наводи Чоловић.

На питање да ли је то само тако у Србији или је слична ситуација у региону, па и у Европи, одговара да код младих генерално постоји нешто мање интересовање за изборни процес и за политички процес.

"Неке податке до којих сам ја дошао указују на пример да у Европској унији у једном заиста обимном истраживању у којем је учествовало преко 18.000 младих особа испоставило се да је свега 46 одсто њих рекло да су гласали на последњим изборима који су одржани у њиховој земљи. Било да се ради о локалним, парламентарним или изборима за председника. Дакле, и код њих постоји одређени проблем у земљама развијене демократије како да убеде младе људе да мало више партиципирају у изборном процесу и у политици генерално", наводи Чоловић.

Друштвене мреже преокренуле политички маркетинг

Друштвене мреже потпуно су преокренуле политички маркетинг, те политичари све чешће отварају налоге како би се приближили најмлађем бирачком телу, прилагођавају поруку и говоре језиком генерације која ту мрежу користи.

"Чини ми се да су друштвене мреже потпуно преокренуле политички маркетинг, као и многе друге ствари у свакодневном животу, и да све друштвене мреже, које су редом постајале актуелне, полако привлачиле и политичаре који су схватили да им је то на неки начин и јефтин начин да дођу до великог броја потенцијалних гласача на изборима. Самим тим, и тај ТикТок, који је сада актуелан и који јесте заступљен највише код ових најмлађих старосних категорија, јесте вероватно добар начин да политичари пренесу поруку младимa. Не треба заборавити ни то да је то и добар залог за будућност јер ТикТок није мрежа у којој је искључиво актуалнa ова категорија 18-29 година, већ и код млађих грађана који тек стасају за гласање, тако да је ово начин да се они упознају са ликом и делом појединих политичара", наводи Чоловић.

Да ли има разлике у броју људи који излазе на изборе по општинама 

На питање да ли постоји разлика у томе колико бирача излази у Београду на изборе, а колико у Србији одговара да су у приинципу, разлике у пар процентних поена.

"Углавном, на овим изборима које смо ми пратили, рецимо 2014. године, на овамо видимо да, генерално, у Србији имамо нешто већу излазност у односу на Београд. Ту се ради о неколико процентних поена који нису одлучујући, али ипак указују да су грађани у Србији нешто дисциплинованији у односу на Београд. То се наравно може повезати и са младим људима који доминирају у Београду у односу на остатак Србије", наводи Чоловић.

На питање да ли постоји разлика и по општинама, има ли неких традиционалних општина које излазе више или које излазе мање одговара да често људи сматрају да се у приградским општинама више излази на изборе, а да у ствари није тако.

"Можете видети податке са последњих избора одржаних 2020. године. Јесте да је Лазаревац вероватно општина са највећом излазношћу, мислим око 70 одсто на претходним изборима, али затим је то и Нови Београд преко 60 одсто. Имамо просто неку мешавину ове излазности која нам не указује на то да постоји одређени тренд у општинама за који можемо да се ухватимо и да кажемо да указује на неку правилност", каже Чоловић.

Какав је тренд у свету када је реч о излазности на изборе

Указује да заправо свуда у свету опада број људи који користе своје право да гласају и да је све мање оних који излазе на изборе.

"И у земљама развијене демократије у којима су изборни услови на веома високом нивоу, грађани просто често нису мотивисани да изађу да гласају на изборе. Мислим да, рецимо код нас где је ово седми изборни циклус у последњих десет година, људи су мало и уморни од политике. И то треба нагласити, али у тим земљама где се избори одржавају неким редовним циклусима, такође бележимо пад излазности и то је нешто што се мени чини да је та засићеност политиком и тим компликованим процедурама и вишком избора, јер сад гласате не само на једном нивоу као што је било некада где се углавном кроз једне изборе завршавала већина ствари. Ви овде имате изборе на више нивоа, сад у Европској унији имате изборе за Европски парламент где је излазност заиста испод сваког просека, тако да чини ми се да су људи мало презасићени тим темама, а и могуће да је то што у тим земљама развијене демократије мало боље живи, па им се чини да изборима неће ништа посебно променити", каже Чоловић.

Обавезно право гласа

Указује да је у неким земљама уведено и правило обавезно гласања.

"Неких двадесетак земаља у свету су увеле обавезно гласање уз одређене санкције, међутим чак ни код њих та излазност, рецимо у Грчкој је таква ситуација, није прешла мислим на задњим изборима шездесет три или четири одсто", закључио је Чоловић.