Јагоштица – село на ивици

У последњем селу западне Србије, под густим шумама Таре, на самој граници са Републиком Српском, избори се сматрају једнако важним као и свакодневни послови који обезбеђују опстанак. Зато је овде, по правилу, излазност увек одлична, а избори виђени кроз призму сеоског интереса прилика да се на будућност утиче. У овом селу, које зову и "селом на ивици", овакве одлуке се најозбиљније схватају.

Сабијена између неба и кањона Дрине, високо у планини, Јагоштица не пати од комплекса најзабаченијег српског села. Напротив, ти чувари границе и села потпуно су свесни своје улоге у територијалном и историјско-политичком одређењу Србије.

"Није Јагоштица на крају западне Србије, Јагоштица је на почетку. Боримо се да Јагоштица буде успешна, због деце", каже Миленко Тадић.

Зорка Ђокић увек иде на гласање. "Овде има посла за сваку власт, да пораде мало, да се интересују за сељака", каже Зорка.

Живахан политички живот у Јагоштици сведочи о бар два тока сеоске свести – о колективној нади која се полаже у државу да ће помоћи и уверењу да њихову улогу у изборном процесу никако не умањује чињеница да је овде још само шездесетак гласача.

"Имам осамдесет пет година, увек сам ишла на гласање, никада нисам пропустила. И сад се надамо да ћемо имати вајду од рада, да имамо хлеба", каже Стојанка Тадић.

На биралишта увек излазе и Станица и Радивоје Петровић.

Требало је уложити велики труд да се бирачко место особи у школи коју очекује реконструкција, али изборни процес, крај веселе бубњаре, ничим није ометен.

Сложни у свему што обезбеђује опстанак на овим висовима, у окриљу Националног парка, припремају се за статус првог села произвођача органске хране и за ту идеју, утемељену на ванредним природним условима, очекују апсолутну подршку власти.