Дојче веле: Српски селфи са Путином

Прошле седмице су немачки медији одреда пренели изјаву известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Макалистера, који је за лист Велт рекао да "Русија у Србији следи политику намерне дестабилизације", те покушава да изврши "масиван утицај на медије, део политичара као и на цивилно друштво". Новинари су се присетили и гостовања Федерике Могерини у српској скупштини које је пропраћено скандирањем радикала: "Србија, Русија, не треба нам Унија" и транспарентима посланика Двери. Посета Александра Вучића Москви уочи избора дефинитивно поставља питање: Да ли Русија врши утицај пред гласање у недељу?

Стручњаци са којима је разговарао ДВ тај утицај не виде – бар не у неуобичајеној мери, нити у већој мери него што утицај врши и Запад. Уосталом, није ли Вучић у оквиру своје функционерске кампање недавно обишао и Ангелу Меркел, а њему верни медији пренели искључиво похвале и прећутали – додуше благе и дискретне – критике које је канцеларка изнела на рачун дешавања у Србији?

Свима одговара та прича

"Глупост" – тако изјаву Макалистера оцењује Павел Кандељ из Европског института Руске академије наука. "У Европи се, од почетка украјинске кризе, све више говори о руској претњи Балкану. Тај наратив се подржава и у неким престоницама земаља Западног Балкана, али и од стране неких политиколога из Москве, па чак и на Западу признају руску моћ. Али та прича нема никакве везе са реалношћу", оцењује Кандељ за ДВ.

У великој мери су, додаје, руски интереси у Србији ограничени и условљени интересима енергетских компанија – рецимо "Гаспрома", који контролише већински пакет у Нафтној индустрији Србије, а од које, опет, у великој мери зависи српски државни буџет. "Између 60 и 70 одсто трговине Србије одвија се са државама Европске уније, а око шест до седам одсто са Русијом. Сличан је однос у инвестицијама, банкарском сектору или медијима", указује Кандељ.

Откуд онда сталне приче о огромном руском утицају? Отуда, каже Кандељ, што то одговара свим странама, укључујући и Кремљ: "Брисел тиме скреће пажњу са сопствених проблема. Балканским лидерима дође згодно да подстакну замрли процес евроинтеграција поруком – ако нас ви нећете, имамо адресу на коју ћемо се јавити. Москви је то опет згодно, јер цела прича делује као признање руске моћи."

Проруско расположење

Душан Рељић из берлинске Фондације "Наука и политика" подсећа да велики део јавности у Србији добро прихвата наводно сјајне односе Београда и Москве. "Постоји део становништва који у Русији види традиционалног савезника. Али постоји и онај део који се веома критички односи према Путиновом систему, јер се његови ставови о заштити људских права и демократије не деле у Европи", каже Рељић за ДВ.

Но, који део становништва је већи, добро илуструје последње испитивање јавног мњења Нове српске политичке мисли: ту је забележен благи пораст подршке евроинтеграцијама, за које ипак нема натполовичне већине (48 одсто за, 39 одсто против). С друге стране на, додуше, недефинисано питање "Да ли подржавате савез Србије са Русијом", две трећине испитаника рекло је "да", а свега петина "не".

Павел Кандељ стога говори о "значајном симболичком капиталу" који Русија има у Србији. "Све српске странке, па чак и из супротстављених табора, разумеју да морају да оду у Москву и направе селфи с Путином ако хоће да имају успеха на изборима. То је закономерност", каже он. Ипак, он додаје, без обзира на све симпатије према Русији, људи масовно гласају за Вучића, а не за партије и кандидате који се отворено дефинишу као проруски. Такви су, додаје Кандељ, у Србији маргинални и имају минималне шансе да дођу на власт.

ЕУ оставља вакуум

Осим симболике има још нешто важно, подсећа Рељић: Русија као стална чланица Савета безбедности УН и даље је гарант да Косово неће бити примљено у ту светску организацију. "Свака власт у Србији, какав год став имала према Москви, мораће да узме у обзир ту чињеницу."

Рељић сматра да Москва испуњава простор који све више зјапи слабљењем позиције Европске уније у Србији. Укочено проширење ЕУ – поготово после финансијске кризе и Брегзита – на то има највише утицаја. Али ту је и мигрантска криза која тутњи преко територије Србије. "Проток миграната иде из чланица ЕУ, Бугарске и Грчке, ка Србији. И тамо често застаје. Српски грађани су убеђени да нема одговарајуће подршке од стране ЕУ."

Рељић ипак верује да ће подршка Европске уније међу грађанима Србије опет порасти, уколико се конјунктура интеграција промени и Београд приђе ближе чланству у ЕУ. Но двојица саговорника ДВ нису убеђена да ће се то убрзо десити. Зато не очекују никакве посебне промене ни ако Вучић постане председник. "Србија ће наставити са политиком балансирања", закључује Кандељ, "али тај баланс није у руску, већ у бриселску корист".