Која правила важе за гласаче у дијаспори?

Стеван Ђурђевић, специјализант хирургије у болници у Манхајму у Немачкој, мењаће дежурства и узеће слободан дан да би гласао у Франкфурту. Путоваће возом.

"Ја ћу до гласачког места скоро 100 километара прећи, моја девојка 400, а блиски пријатељи отприлике по 150-200 километарa. Имамо искуства од прошлог пута и могу да кажем да је било доста људи који су дошли да гласају, посебно од ове млађе генерације, људи који су скоро отишли из Србије", каже Стеван Ђурђевић.

За разлику од питоме Немачке, у планинској Норвешкој они који не живе у Ослу имаће проблем. У другом највећем граду Бергену, погађа их квота од 100 људи, колико је прописано за отварање бирачког места.

"Удаљеност од Осла је велика. Морају људи да узму авион да би стигли да гласају или да возе неких десетак сати по планинама – није баш добро", каже Добрила Радуловић из Савеза српских удружења у Норвешкој.

Проблем правила од сто људи за изборно место у дијаспори, које важи неколико изборних циклуса, решила би апликација за електронско гласање, а од тога смо годинама далеко, кажу у ЦРТИ.

У Министарству спољних послова упућују на промену изборног Закона.

"Када се ради о електронском гласању, ради се о важном техничком питању у изборном процесу, о којем се одлучује на највишем, тј. законодавном нивоу", кажу у Министарству спољних послова.

Према проценама, око 200.000 људи са правом гласа живи у иностранству и омогућено им је гласање на 35 бирачких места. Искуства показују да 95 одсто њих право гласа не искористи. То се неће десити Естонцима, за које ће се 2. априла, на дан избора, навршити десет година откако може да се гласа путем интернета.