Транспарентност: Половина градова и општина без јасно истакнутог буџета

Само четири одсто локалних самоуправа у Србији јасно је приказало колико новца издваја за изборну кампању, а колико за финансирање редовног рада, саопштила је невладина организација Транспрентност Србија.

ТРанспарентност Србија је у саопштењу навела је да и ове године прати финансирање изборне кампање, подсетивши да Закон о финансирању политичких активности предвиђа да се учесници на изборима и странке које имају одборнике финансирају из буџета локалних самоуправа.

"Истраживање које је ТС спровела на узорку од 25 градова и општина (по једна из сваког округа) је показало да је тек четири одсто локалних самоуправа поштовало законска правила, тако што су јасно приказали колико се издваја за кампању, колико за финансирање редовног рада и одредили износе у складу са законским критеријумима", навела је ТС.

Та организација је истакла да готово половина градова и општина није имала јасно истакнут буџет на свом сајту, што је отежало истраживање, као и да су пропусти последица чињенице да поштовање законских норми о висини издвајања не контролише ниједан државни орган приликом усвајања буџета.

Други велики проблем који су утврдили истраживањем јесте неадекватан износ за финансирање изборне кампање.

Тако ће, у просеку, подносиоци изборних листа у посматраним градовима и општинама добити за финансирање кампање унапред око 10.000 динара. У мањим општинама тај износ је и испод 2.000 динара, а ни у градовима од 100 хиљада становника не прелази износ од кога се може платити закуп једног билборда, пише у саопштењу.

И овај пут је извесно и пре подношења финансијских извештаја да ће највећи део трошкова кампање бити везан за телевизијске станице са националном фреквенцијом и да ће претежно бити плаћен новцем које странке и коалиције добијају из буџета за парламентарне изборе.

Међутим, како је наведено, очигледно је да су издвајања из локалних буџета неадекватна. Услед тога, у неповољном положају се налазе мале регионалне странке као и локалне групе грађана, јер њихови конкуренти улазе у изборну трку са несразмерно већим буџетским дотацијама.

Циљеви буџетског финансирања партија нису постављени јасно и логично, на шта је ТС указивала и 2011. године, када је закон писан, и 2014. године, када је измењен.

Транспарентност зато сматра да при изменама закона треба јасно дефинисати која је сврха издвајања овог новца грађана.

Како је наведено, тек када се зна сврха, може се одредити висина ових буџетских издвајања и начин расподеле.