АП о изборима у Србији: Русија или Запад

Српски конзервативни премијер Александар Вучић, за кога се очекује да остане на власти, рекао је да ће његова влада наставити европске интеграције, али да ће задржати блиске односе с Москвом, пише АП.

Вучић је суочен с јачањем опозиције екстремно десничарских група које траже савез само с Русијом, наводи АП додајући да је лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ најавио да ће недељне изборе претворити у референдум о ЕУ и везама с Русијом.

"Проруска пропаганда је у пуном замаху уочи избора. Медији на српском у руском власништу пристрасно преносе догађаје као подршка групама које служе руским интересима, проруске групе организују скупове против ЕУ и НАТО-а, националистички званичници критикују Запад док обећавају економску обнову заједно с 'нашом браћом Русима', а прокремаљски тролови реагују у великом броју на сваки догађај", наводи АП.

Многи Срби се осећају жртвама Запада и више година после НАТО бомбардовања, а не виде реалну корист од дугих приступних преговора за чланство у ЕУ. За њих су блиски односи с Русијом атрактивнија опција, оцењује АП, који наводи да о дивљењу руском председнику Владимиру Путину и Русији у целини сведочи и његова фигура у музеју воштаних фигура.

Путинова фигура у музеју у Јагодини је само један од знакова дивљења међу којима су и билборди са Путином, као и мноштво штандова на којима се продају мајице с његовим ликом, а ту су и кафићи или хамбургерџинице с именом руског председника.

Директорка музеја у Јагодини Јелена Булатовић каже да је Путин главна атракција тог музеја. На питање зашто је фигура већа него председник Русије у стварности, она је одговорила: "Нисмо могли да дозволимо да неки средњошколац стане поред фигуре и схвати да је виши од Путина."

Цитирајући речи пензионера Милорада Аризановића да се коначно појавио неко ко се успротивио Западу, АП наводи да је то тачно оно што Русија жели да чује од Србије, где се бори за утицај уочи избора који многи виде као тест за ентузијазам садашње владе за учлањење у ЕУ.

С уласком источноевропских земаља у ЕУ и НАТО – Црна Гора је последња добила позив да уђе у западну војну алијансу – Москва се мучи да задржи економско, политичко и социјално присуство у региону, а Србија изгледа као главна мета Кремља у настојању да задржи неку врсту "тампон-зоне" за ширење утицаја Запада, наводи АП.

Пошто је Србија недавно изненада одобрила јачу војну сарадњу с НАТО-ом, проруске групе су брзо реаговале анти-НАТО протестима на којима су демонстранти носили слике Путина и негодовали због ЕУ, наводи АП и додаје да у суседној Црној Гори "анти-НАТО опозиција ужива отворену подршку Русије".

Руске инвестиције у Србији су скромне у поређењу с ЕУ, али је трговинска размена у порасту и анкете показују да Срби Москву сматрају најважнијим савезником.

Иако већина Срба верује да су стандарди живљења и демократије виши на Запад него у Русији – и пре би живели и радили на Западу него у Русији, јасна већина би поздравила руско војно присуство у Србији и подржала правни систем и спољну политику Москве, наводи АП позивајући се на анкете.