Може ли се контролисати прљава кампања на интернету?

У фондацији Шер, која прати кампању на интернету, кажу да је лажан спот о Бошку Обрадовићу до сада најтежа повреда.

"Још није јасно зашто Двери нису уклониле овај канал са Јутјуба, али свакако се манипулише њиховим ставовима и грађанима који су неупућени", истиче Ђорђе Кривокапић из Фондације Шер.

У манипулацију и прљаву кампању, према оцени Шера, спада и наводна преписка Драгана Шутановца и Бојана Пајтића. У оба случаја прекрешни су закони, забрањено је и лажно представљање и објављивање поверљивих личних информација. Казни нема, јер у Србији нема ни контролора.

"Комшије у Хрватској су покушале да регулишу кампању тако што су забрањивале да током изборне тишине појединци и странке постављају клипове, али и ту су били велики лимити да се испрати", наводи Бојан Клачар из Цесида.

Нецензурисани интернет простор странке користе и за бесплатну промоцију. Према подацима Шер фондације, најактивнији на Фејсбуку су покрет Доста је било и Двери, а следе СНС и ДС.

"На Твитеру је доминантна политичка комуникација везана за изборе на хештегу 'избори 2016.' и ту можемо видети једну негативну кампању, према странкама које су сада позиција или које су некад биле позиција", објашњава Кривокапић.

Како негативна кампања на мрежи утиче на странке и бираче, у Србији није познато. На Западу и то је предмет кампање.

"Општи закључак је да негативна кампања штети кандидату и странци која је примењује и смањује излазност. Али неке нове студије показују начин како се то превазилази, а то је да лидер странке прљави посао пребаци на странку", наглашава Клачар.

Лажни спотови или било које кршење права и слобода на интернету могу се пријавити полицији и тужилаштву, а повреде изборног процеса РИК-у. Шер фондација ће то чинити до избора.