Наредних дана о конститутивној седници

Председница Скупштине Србије Славица Дјукић Дејановић изјавила је да ће конститутивна седница новог сазива парламента бити заказана до 8. јуна и да ће мандатара за састав нове Владе Србије одредити будући председник Србије, који ће бити изабран 20. маја.

"Ја само заказујем седницу а председаваће најстарији посланик. Седница ће бити заказана до тада, а који ће то тачно дан бити, договараћемо се наредних дана", рекла је Славица Ђукић Дејановић агенцији Бета.

На питање да ли ће као вршилац дужности председника Србије она почети разговоре о мандатару нове владе, Ђукић Дејановић је одговорила да ће мандатара за састав Владе одредити будући председник Србије који ће бити изабран у другом кругу председничких избора 20. маја.

"Он ће дати мандат ономе у кога буде имао највише поверења да ће бити способан да у овако изазовним временима формира квалитетну владу", рекла је председница парламента.

Упитана када би нови председник могао да почне разговоре са странкама о мандатару, пошто претходно мора да положи заклетву у парламенту, председница Скупштине је одговорила да председник има две могућности - да положи заклетву пред старим скупштинским сазивом, који је сада актуелан, како би могао да почне разговоре о мандатару, или да положи заклетву после верификације мандата посланика новог сазива.

"Новина је да ће и посланици први пут полагати заклетву у складу са новим законским актима, а председник ће се договорити или са председавајућим или са мном о термину полагања заклетве и он ступа на дужност председника тек чином полагања заклетве", објаснила је Славица Ђукић Дејановић.

Републичка изборна комисија мора до 20. маја да додели мандате кандидатима са изборних листа које су освојиле посланичка места у новом сазиву Скупштине Србије.

Нови сазив парламента треба да буде конституисан до 9. јуна, а нова влада изабрана у наредна три месеца, до 8. септембра. 

У Скупштини Србије која има укупно 250 места, посланичке мандате имаће 11 изборних листа, од којих је пет мањинских.

Међутим, у парламенту би своје посланике могло да има чак 40 политичких странака чији се кандидати налазе на изборним листама странака које су прешле изборни цензус.