Обећања без покрића

Последња недеља изборне кампање прилика је да се у успех одређеног страначког програма убеде и преостали неодлучни бирачи. Економисти упозоравају да је неодговорно давати било каква обећања која предвиђају још већи мањак у државној каси, а да се при том не објашњава како ће тај минус бити надокнађен.

Политичке странке у последњој недељи кампање покушавају да убеде и преостале неодлучне бираче. На предизборном менију су, уместо високе политике, животне теме.

Странке, између осталог, обећавају смањивање оптерећења на зараде, веће субвенције у пољопривреди и двоструки аграрни буџет, укидање намета као што су накнаде за шуме, воде, екологију, енергетску сагласност, плаћање ПДВ-а тек по наплати робе, укидање локалних такси (фирмарина и накнада за коришћење земљишта), субвенције малим и средњим предузећима, новчану помоћ незапосленим трудницама.

Заједничко свим обећањима су већа давања, што може да значи и већу рупу у државној каси.

Професор ФЕФА Небојша Савић каже да свако обећање да ће бити повећани јавни расходи, да ће оно што примају грађани од државе бити веће него данас, подразумева да истовремено то буде од некога узето.

"У предизборној фази, када се обећава, требало би инсистирати на томе да онај ко то обећава истовремено и објасни коме ће узети, како и зашто", истиче Савић.

Све супротно од онога што странке обећавају већ првог радног дана чека нову Владу, тврде економисти. Заменик главног уредника НИН-а Милан Ћулибрк сматра да неће бити већих субвенција, јер за то нема новца.

"Нема стимулација ових или оних ако су за прва два месеца потрошили 11 милијарди више него што су обећали да ће потрошити за прва три месеца. Ми не можемо да говоримо после избора о инвестицијама, морамо да говоримо о огромним мерама штедње", истиче Ћулибрк.

Да су обећања једно а реалност сасвим друго, недавно је упозорио и Фискални савет, наводећи да је сваки предлог о смањивању прихода или повећању расхода неодржив.

Нова Влада мора осетно и нагло да смањи минус у буџету, како би се успорио, а потом и зауставио раст јавног дуга, чији је праг, напомињу, већ прекорачен. Фискални савет од тада је прогласио своју предизборну тишину, а следећи пут огласиће се када се избори заврше.