Млади и политика

Припадници млађе популације у Србији нису у довољној мери обавештени о дешавањима на домаћој политичкој сцени, показује истраживање. Њих око 60 одсто изаћи ће на изборе, иако сматрају да немају утицај на политичка збивања.

Млади у Србији мало знају о политици, не верују да могу да утичу на политичка дешавања, али њих око 60 одсто изјашњава се да ће гласати на изборима. То показује истраживање Центра за нову политику, Цесида и Фондације Фридрих Еберт.

Сваком четвртом испитанику у политици ништа није јасно, а њих 58 одсто мисли да нема никакав утицај на политичка збивања. Политичарима не придају велику пажњу, међутим, чак две трећине испитаника каже да редовно излази на изборе.

"Мало је претерано рећи да неповерење младих постоји само у систем. Мислим да неповерење младих постоји пре свега у старије генерације, да то можда креће од најближих, од оних примера које они могу непосредно да виде виде у школи, на факултету", рекао је извршни директор Центра за модерну политику Владимир Тодорић.

Црква и војска су институције којима више верују него политичарима и ту леже разлози што се млади повлаче из политике, оцењују истраживачи.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да се висок степен скепсе код младих објашњава тиме што они сматрају да њихов политички ангажман не може ништа да промени. Према његовим речима млади имају и низак степен поверења како у непосредне политичке актере странке, тако и у институције.

Цесид упозорава на јачање конзервативних у односу на модерне тенденције у политичком развоју младих.

"Ми имамо 30 посто популације младих који имају националистичке и расистичке ставове, то је скоро 500.000 људи, и онда се људи питају одакле се сад рађају покрети, навијачке групе, десничарске организације, па ето где је социјална основа", рекао је Ђорђе Вуковић из Цесида.

Испитивана је популација од 18 до 35 година, јер у Србији и после 30 многи имају карактеристике младих, живе са родитељима, немају посао и нису у браку.