Преокрет: Владавина закона а не закон власти

Носилац листе "Преокрет" и кандидат те коалиције за председника Србије Чедомир Јовановић изјавио је у Нишу да је потребно да Србија развија тржишну економију, да има ефикасне институције и "владавину закона а не закон власти".

"Ниједна економија није створена тако што су само странци у једној држави послодавци и не можемо покренути привреду тако што ћемо странцима плаћати по 10.000 евра по сваком човеку кога ће они запослити", рекао је Јовановић.

Лидер "Преокрета" је рекао да се мора установити зашто је нека приватизација пропала, "да ли због злоупотреба које ће бити санкционисане или због тога што наша земља није створила услове да се она спроведе на нормалан начин".

Јовановић сматра да је обавеза политичара да се сретну са радницима предузећа где приватизација није успела и да "држава те раднике не сме да лаже већ да мора да се каже истина".

Потребан савет за пољопривреду 

Јовановић поручио да ће "Преокрет" у првих 100 дана рада нове владе, уколико буде учествовала у њој, инсистирати на формирању националног савета за пољопривреду и одговору на питање шта Србија жели да постигне у тој области.

"У првих 100 дана владе желимо да формулишемо институцију Национални савет за пољопривреду, да почнемо озбиљне разговоре у овој земљи са свима онима са којима се мора разговарати како бисмо дошли до одговора на једноставно питање - Шта Србија хоће у пољопривреди?, Какве циљеве поставља? и Како мисли да до тих циљева дође?", рекао је Јовановић у Гаџином Хану.

У том савету не могу да седе само представници једне власти, истакао је лидер ЛДП-а.

"Потребан је и министар пољопривреде у том савету, али су потребни сви они који су до сада искључивани из формулисања те аграрне политике, због чега нам је она тако променљива и тако лоша", напоменуо је Јовановић после обиласка фабрике млека и млечних производа "Млинпек - милк", саопштено је из Информативне службе "Преокрета".

Према његовим речима, поред формирања националног савета за пољопривреду, приоритети у тој области су заједнички рад на стратегији развоја и истовремено кандидовање читавог низа закона који треба да промене "понижавајући однос државе према аграру и предузетницима".

"Без обзира да ли говоримо о пореској реформи која је нужна, да ли говоримо о Закону о задругарству који је нужан, да ли говоримо о формулисању и дефинисању јасне и одрживе политике субвенција, која ће успоставити у Србији однос између државе и аграрних произвођача на истим оним основама у којима је тај однос у свакој другој европској земљи у којима ми имамо конкуренцију", рекао је Јовановић.

Драшковић: Србија на европским темељима

Нова европска Србија на новим европским темељима програм је "Преокрета" који ће Србију извући из блата јер не смемо дозволити да пропадну жртве оних који су се за исти преокрет борили и деведестих година рекао је у Крушевцу лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић.

Од 1990. до 2000. године предводио сам највећи покрет за преокрет, и то у оно време када се за идеју о европској Србији плаћало главом. Када је 2000. године са одзака једне пропале Србије пао само певац, то је проглашено за победу, тако да последњих 12 година, ми присуствујемо да мишеви гризу и уништавају ту десетогодишњу борбу, рекао је Драшковић.

Зато не смемо да дозволимо да пропадну жртве и да победе мишеви рекао је Драшковић и додао да данашњи преокрет једини нуди програм који ће Србију извући из блата.

Драшковић је истакао да су програми највеће странке на власти и највеће партије у опозицији једнаки, без обзира на то што се, како је рекао, свим силама труде да покажу како се разликују. Тај програм се базира на томе да Србија мора у Европу, али на Милошевићевим и комунистичким темељима.

Зато се надам да ће преокрет 6. маја добити двоцифрени резултат како бисмо били локомотива која ће повући празне вагоне српског воза на Запад, рекао је Драшковић.

Говорећи о патриотским покличима да се у Европи налазе душмани, Драшковић је указао на чињенице које говоре да Србија 70 одсто својих производа извози у Европску унију, а да је укупан извоз у Русију, Кину, Индију и Бразил мањи од извоза у Црну Гору.