понедељак, 02.04.2012, 18:06 -> 19:35
Просвета у страначком загрљају
Новац није проблем у реформи образовања, већ недостатак визије, поручује Радивоје Митровић са листе СПС-ПУПС-ЈС. Образовање мора да постане национални приоритет, каже Миљенко Дерета. Млади људи бели зечеви разних влада, каже Александар Мартиновић.
Од демократских промена 2000. године Србија је три пута мењала курс школства. Каква судбина чека ђаке и студенте у наредним годинама, да ли ће се садашња реформа наставити или следи нови преокрет, о томе су разговарали гости Ока.
Говорећи о трагедији у новосадској дискотеци "Контраст", Миљенко Дерета је рекао да се у Србији мало зна када је реч о ванредним ситуацијама, али да не треба очекивати само од школе да уреди ту област.
Александар Мартиновић из СРС-а наводи да деца свакако треба да уче више о безбедности, док Радивоје Митровић, са листе СПС-ПУПС-ЈС, каже да деца уче веома мало о безбедности и сналажењу у ванредним ситуацијама, јер, како наводи, постоји нека врста подсмеха према таквим предметима.
Говорећи о образовању у Србији, Митровић је рекао да је у последње четири године много урађено, и да се сада настоји да се направи Стратегија образовања, закључно са високим образовањем, дакле једна платформа на којој ће се темељити израда закона.
"Нама треба целовит систем реформи, а само високообразовани људи могу то да изнесу, и створе динамичну и конкурентну привреду", навео је Митровић.
Александар Мартиновић наводи да режими од октобра 2000. године нису ни тражили мишљење СРС о образовању. "Млади људи су бели зечеви разних влада, учествују у разним експериментима", навео је Мартиновић.
"Свака влада која дође, хвали се да је донела прави закон о образовању, а проблема има јако, јако пуно", каже Мартиновић и наводи да прво њих треба детектовати.
Дерета сматра да је резултат нашег образовања то што када погледате, видите кризу, неспособност, недостатак критичког мишљења и додаје да проблем образовања мора да постане национални интерес Србије, проблем број један. Дерета замера новој стратегији што полази од најнижег нивоа образовања.
Расправа о стратегији образовања
Митровић наводи да постоји четири тела која се у Србији баве образовањем, али да све то треба више хармонизовати. Потребно је и подићи квалитет докторских и мастер студија, и динамизирати процес око реформи.
"Мислим да смо на путу који је једини прави, јер су реформе писали људи који су радили за Унеско, ОЕЦД, стране институције, људи са добрим увидом, али стратегија није чаробна формула, него оквирна платформа која осветљава пут, не за годину дана, него за 10, 15 година", рекао је Митровић.
Мартиновић наводи "да нам странци пишу законе у области образовања, као и у многим другим областима живота". Ово није реформа него хаос, и није у питању никаква промена на боље. Владе у прошлих 12 година продукт су тог хаоса, истиче функционер радикала.
Миљенко Дерета је рекао да је у питању историја болести и додао да су за озбиљну реформу потребне године, а Стратегија нуди краткорочну визију.
Текст су писали експерти, а сада следе разговори, каже Митровић. Сада већ имамо један степен консензуса, свет се мења, динамичан је технолошки развој, логистика, то што је било искуство седамдесетих и осамдесетих, сада није, ја молим да сви сада дају свој допринос, она није савршена, резултат је компромиса, али јавност се мора мобилисати, наводи Митровић.
"Новац није проблем, ја мислим да је он увек био изговор за недостатак визије", каже Митровић, и сматра да би оптималан ниво за реформе била стопа издвајања од 6 процената, а за науку да оде на један проценат.
Не ради се овде о процентима, тврди Мартиновић, него о стратегији која треба да покаже резултате, али, како наводи, заборављамо на садашњи тренутак и младе који се сада образују.
Квалитет наставе није исти у свим основним школама, каже Митровић, врше се припреме, пробна полагања испита за средње школе, и ја мислим да то не може бити укинуто у септембру, јер већинско расположење међу грађанима није такво.
Миљенко Дерета каже да у самом систему постоји отпор према реформама, новим знањима, новим односима са ученицима, међу самим наставницима, али додаје да доста наставника лоше ради свој посао. "Ја их разумем, они нису цењени колико би тербало да буду.
Око 75 хиљада првака се од данас уписује у први разред, Мартиновић прижељкује владу СРС да би им гарантовала бољу будућност. Дерета им предлаже да они наставнике можда и уцене својим знањем, које се може стећи на различите начине.
Коментари