Приговори због нових субвенција

Одлука да се ове године ратарима субвенције дају по оствареном приносу, а не по хектару није добра, каже Горан Живков из Уједињених региона Србије. Објашњава да се тиме неће помоћи пољопривредницима. Већ напротив, да ће се помоћи откупљивачима, јер ће они за износ субвенција смањити откупне цене.

Ова мера, каже, оптеретила је не само буџет за 2012. већ и онај за 2013. годину. Такође, каже да није било добро ни давати субвенције по хектару, јер се тако уништило сточарство, повећана је цена земљишта, а те подстицаје користили су само већи произвођачи.

Проблем српске пољопривреде је то што је неконкурентна, па би додаје Живков, требало субвенционисати инвестиције, као што су набавка савремене механизацје, изградња складишта и слично.

И Данило Голубовић из Српске напредне странке, каже да су се досадашње мере аграрне политике показале лошим, али да ни ове нове нису добре.

Он сматра да је порука субвенционисања по приносу порука да се производе веће количине, али да није битан квалитет. Па се тако, објашњава, може користити било које семе у произоводњи. То сигурно неће побољшати положај пољопривредника, поготово ако се зна да се свуда у свету траже квалитени производи.

Предлог његове партије је да се субвенције дају на основу референтног приноса, што значи да се одреди најнижи принос за сваки део Србије испод којег се неће давати постицаји. Те субвенције биће увећане и за одређени проценат на квалитет производа.

Ни за Захарија Трнавчевића из коалиције ЛДП-а и Богате Србије мера подстицања по приносу није добра, јер како каже, она искључује из политике субвенционисања сточаре који обрађују земљу, а не производе зрно, већ силажу.

Проблем је додаје и то што се о пољопривреди говори само пред изборе, а потом се на њу заборави. Да би српски произовђачи хране боље живели, упозорава, потребно је подићи конкурентност и продуктивност, а такође и увести нова знања.

Сви гости Ока сложили су се да је за аграр потребно издвојити већа средства у буџету.

Трнавчевић предлаже ребаланс буџета, тако што ће се смањити издвајања за на пример војску и полицију.

Голубовић каже да се новац за повећање пољопривредног буџета може обезбедити уштедама, тако што ће се укинути бројне агенције и обезбеђење оних људи, којима то обезбеђње реално није потребно.

Такође, гости Ока оценили су да није добро стално мењати аграрну политику и да би што пре требало донети дугорочну пољопривредну стратегију.

Цене хране у Србији зависе од трендова у Европи и храна је луксуз за многе становнике свуда у свету, каже Живков. Објашњава и да је храна појефтинила за 20 одсто на светском тржишту, док се у Србији то не дешава, већ се само чује како цене не расту.

Са њим се слаже и Голубовић који каже да је храна у Србији скупа поготово ако се гледа висина примања. Закључује да је најскупље месо.

И поред тога што су цене хране у Србији скоро исте као у Европи, Трнавчевић објашњава да тамошњи пољопривредници боље живе јер су субвенције у ЕУ много веће него у Србији.