Мања Влада, јача Скупштина

Будућа Влада мора имати мање министарстава, а Скупштина мора повратати ауторитет, сагласни су представници власти и опозиције, који су гостовали у емисији Око. 

Председник Социјалдемократске партије Расим Љајић, која се међу првима и залагала за смањење Владе, сматра да будућу извршну власт треба да чине предеседник Владе, потпредседник и 13 министара. И број заменика министара био би ограничен на по једног заменика по министру.

"То подразумева стаблност и консолидацију демократских институција, али и значајну уштеду средстава. То значи да би после избора одлазили министри и њихови заменици, а помоћници би остајали, јер би били бирани преко конкурса", објашњава Љајић. 

Потпредседник Српске радикалне странке Александар Мартиновић каже да је необично да људи који су на власти критикују ту исту власт.

"Треба да имамо 15 министара, а партије које од 2000. године формирају Владу, никад нису имали 15 министарстава. Поставља се питање шта спречава људе који су на власти да те своје идеје за које се залажу у јавности, спроведу у дело", каже Мартиновић.

Мартиновић објашњава да се радикали програмски залажу за унитарну, јефтину и ефикасну државу, али да они који су на власти од 2000. године промовишу супротно, гломазну државу, гломазну администрацију, стварање региона, ставарње аутономних покрајина и да то све поскупљује функционисање државног апарата.

Расим Љајић потврђује да смо од 2000. године имали велике Владе, као и пре тога и да смо у региону рекордери по броју партија које су чиниле кабинет премијера.

"ДОС-ова Влада је имала 18 странака, тачно је да су апетити тих стрнака били велики и да би се ти интереси задовољили форимрана су министарства на потпуно нереалним критеријумима", каже председник СДПС-а и истиче да је сигуран да ће после ових избора Србија имати најмању владу од 2000. године.

Коалиција Уједнињених региона Србије је, усвајајући платформу регионализајице и децентрализације, посебан део посветила томе како би Влада Србије требала да изгледа у будућности, каже Маја Гојковић.

Гојковићева истиче да је УРС за то да Влада буде мања и сагласна је да би максималан број министарстава требало да буде 15.

"Када се сагледа која би све минисатрства могла да се споје, мимо оних кључних који свуда у свету постоје и који су кичма једне државе, мислим да је 15 сасвим довољно, чак и 13 са председником владе и са заменицима. Међутим, мислим да је ефикасност владе једно посебно питање које се не може гледати кроз то колико је министарстава," објашњава Гојковићева.

Гојковићева сматра да бисмо одговор на питање како Влада изгледа и како ради, пре могли да тражимо у ауторитету премијера и да се у томе сагледава неуспех ове Владе.

"Стицајем околности и коалиционим договором данас имамо изузетно политички слабог премијера и оно што предлажемо, да када се заврше избори и формира нова Влада, то би требало да буде неко од страначких вођа коалиције, да би имао политички кредибилитет", објашњава председница Народне партије.

Влада на телефону

Маја Гојковић је повукла паралелу када су у питању седнице Владе србије и седнице које је она као градоначелница Новог Сада држала, уз констатацију да ниједна седница није била телефонска.

Уз констатцију да је према речима чланова СПС најефикаснија влада била она којом је председавао Мирко Марјановић, чије су седнице трајале од 15 минута до пола сата, Љајић истиче да је за неке техничке ствари јефтиније одлуке донети путем телефона.

"Влада није место где се расправља, влада је место где се доносе одлуке, а пре тога имате читаву процедуру, одборе који треба да припреме читав материјал за владу", објашњава Љајић.

На питање Александра Мартиновића шта раде у Влади коју води Мирко Цветковић без политичког ауторитета, Гојковићева објашњава да је у изборни циклус најлакше улазити са критиком постојећег система.

"Урбана легенда је да Г17 руши све владе, па није било потребе да се то уради опет. Ми знамо код кога се налази мач и погача, па тако треба и правити кораке, а да не нанесете себи највећу штету. Мора се изаћи са конкретним политичким програмом и не треба се питати зашто људи не верују влади, не верују парламенту, јер излазимо стално критикујући једни друге као политички чиниоци и не нудимо конкретан програм", каже члан предсеништва УРС-а.

Гојковићева објашњава да Уједињени региони нуде политику у којој се обичан човек налази у центру, где му се нуди равномеран регионални развој, јер је доста да се људи селе за Београд и у Војводини за Нови Сад.

Љајић, који је био министар у свакој Влади у последњих 12 година, каже да проблем није у томе да ли је премијер јак или не, већ што су владе биле састављене из великих коалиција, хетерогене, споре у доношењу одлука.

Потребна јака скупштина

Објашњавајући зашто све мање прати скупштинске преносе, Љајић каже да се посланици више обраћају свом бирачком телу, него што говоре о тачки дневног реда о којој се расправља и да је то разлог пада рејтинга те институције.

Потпреседник радикала сматра да је власт апсолутно одговорна за урушавање достојанства парламента.

"Крађа мандата Српске радикалне странке, која је спроведена уз помоћ ДС-а и њихових коалиционих колега, догодила се 2008. године. После тога имате кампању у медијима коју контролише власт против парламента и онда се у очима јавности народни посланик претворио у неког паразита, који једе и пије о трошку народа, који ништа не ради. Наравно да има и таквих посланика, али ја мислим да већина у Скупштини није таква", истиче Мартиновић.

Мартиновић каже да власт парламент доживљава као гласачку машину, јер чим се утврди кворум, 90% посланика владајуће коалиције напушта парламент, остају они који тог дана треба да говоре, и како каже, враћају се у скупштину када треба да гласају.

Говорећи о присуству посланика из посланичког клуба радикала Бранимира Ђокића и Лидије Вукићевић, који су рекордери по најмање времена проводеног у сали, Мартиновић је рекао да они нису професионални посланици, већ уметници који имају и друге обавезе, али и да је та странка промовисала највећи број младих, образованих и квалитетних посланика.

Да је парламнет изгубио улогу слаже се и Маја Гојковић, јер, како наводи, парламент не контролише владу, извршна власт се поставила као да она наређује парламенту, ту стижу предлози закона која већина треба да изгласа, обично без расправе.

Решење проблема види у томе да се смањи број посланика и да се бирају непосредно, јер ће тако бити прави представници, а не посланици политичких странка који су тамо делегирани.

Да је потребо смањити број посланика на 150, сматра и председник СДПС-а, јер ће то утицати на странке да дају најбоље људе и да парламент неће служити за заслужне страначке активисте да добију место зато што су лепили плакате.

Љајић поставља и питање колико су корисни преноси, јер их поједине странке користе за обраћање својим бирачима, а не расправама о дневном реду.